U okviru Festivala Mentalnog zdravlja koji se ove godine odvija pod sloganom ZAŠTO SE (NE)MENJAMO volonteri Centra Srce su organizovali tribinu pod nazivom IZAZOVI ŽIVOTA U 21.VEKU i okrugli sto KORIŠĆENJE MODERNIH TEHNOLOGIJA U PRUŽANJU PODRŠKE.

Tokom tribine su izneti brojni izazovi koje nosi život u 21. veku, njihov uticaj na mentalno zdravlje, ali i načini na koji se sa njima nosimo, a govornice su bile prof. dr Vesna Gavrilović Jerkov, psiholog, redovna profesorka na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dr Tijana Mirović, psiholog, psihoterapeut i supevizor, Dolores Milošev Erdeg, novinar, autor i voditelj podkasta "Zdrava priča sa Dolores"

Gošće su tokom tribine iznele niz izazova koji se u savremenom svetu stavljaju pod pojedinca, porodicu i društvo uopšte. Iznele su primere suočavanja sa takvim izazovima i ponudile neke od mogućnosti koje mogu pomoći lakšem prevazilaženju ovih izazova. Takođe su istakle i prednosti koje razvoj modernog društva nosi, kao i zanačaj poštovanja ličnih granica u usvajanju promena i kritičkog odnosa prema novim vrednostima.

Učesnici okruglog stola, Anne Marie Ćuričić - novinar i aktivista, Jana Ogrziović - psiholog i volonter Centra Srce, Bojan Čoka - softverski inženjer i Ivana Furundžić - psiholog i psihoterapeut, su ovom prilikom otvorili mnoga pitanja u vezi sa pružanjem podrške putem elektronske pošte, četa, društvenih mreža, onlajn sesija i slično.

Istaknute su brojne prednosti koje ovakav rad nosi, ali i predrasude koje se za njega vezuju. Kao jedan od izazova za budućnost je navedena veća potreba za multisektorskom saradnjom, naročito u kreiranju platformi za ovakav rad.

Učešće Centra Srce na Festivalu mentalnog zdravlja je podržano od strane Gradske uprave za zdravstvo grada Novog Sada.

Prva tribina o mentalnom zdravlju mladih u okviru projekta "Sigurni u nesigurnom svetu" je održana 08.10.2024. godine u omladinskom centu Opens. Govornici na tribini su bili Ljiljana Arađanski Rajkov, školski psiholog, Dijana Radojković, pedagog i edukator iz oblasti Pozitivne psihologije i Slavica Ranisavljev Kovačev, psiholog i koordinator programa "Sazvežđe podrške".

Tokom tribine mladi su imali priliku da saznaju nešto više o izazovima u oblasti mentalnog zdravlja, dobiju informacije o podršci koja im stoji na raspolaganju, ali i da podele svoja lična iskustva. Pored toga, uloga tribine je bila da motiviše mlade da se uključe u radionice koje će im pomoći da pomognu sebi i svojim vršnjacima i koje će se odvijati tokom novembra ove godine.

Cilj celokupnog projekta je da doprinese rešavanju problema mladih u zajednici koji proističu iz nedovoljno razvijene sistemske brige o mladima - nedovoljna uključenost tema vezanih za mentalno zdravlje u školske programe, nedovoljan broj savetovališta ili drugih ustanova koje se bave mentalnim zdravljem i problemima mladih i sl.

Centar "Srce" je uključen u obeležavanje Dana prevencije suicida od 2003. godine kada je on uspostavljen od strane Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistva (IASP) i Svetske zdravstvene organizacije (WHO).

Procenjuje da godišnje više od 700.000 osoba umre usled suicida, a broj onih koji to pokušaju ili imaju suicidne misli je mnogostruko veći. Suicidno ponašanje utiče na porodice, prijatelje i celokupnu zajednicu pa je smanjenje smrtnosti u ovoj oblasti javnozdravstveni izazov koji je od globalnog značaja.

Jedan od osnovnih ciljeva obeležavanja ovog dana je povećanje informisanosti i edukacija, ali i smanjenje predrasuda prema osobama koji imaju poteškoće u oblasti mentalnog zdravlja i povećana senzibilizacija na ove probleme. Volonteri Centra Srce će 10. septembra 2024. godine u centru Novog Sada do 16 do 20h razgovarati sa sugrađanima o ovom fenomenu, pružati podršku onima kojima je potrebna, deliti edukativne i informativne materijale i regrutovati potencijalne volontere za narednu obuku koja će se održati ove jeseni.

Narednog dana, 11. septembra 2024., u 18h biće održana radionica čiji je cilj unapređenje rada sa suicidnim osobama kroz razmenu primera dobre prakse u oblasti prevencije suicida. Radionica će se odvijati u novoj zdradi Studentskog kulturnog centra u Kampusu Univerziteta u Novom Sadu (Vladimira Perića Valetera 5), a namenjena je svima koji se u svom radu susreću sa osobama sa mentalnim poteškoćama i kriznim stanjima.

Učešće na radionici je besplatno, a prijave je potrebno poslati na adresu office@centarsrce.org ili putem linka https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSd7Ue2jj7Bj8V2qHeKMUOmfA3Nx-SIAAMlZuwGB2tRko_Xetg/viewform?usp=sf_link

Projekat je podržan od strane Gradske Uprave za zdravstvo.

"Centar Srce", uz finansijsku podršku PartnersGlobal, u okviru programa R+ grant za podršku - organizacioni razvoj, počinje realizaciju projekta JAČAMO SEBE, JAČAMO DRUŠTVO. Projekat se realizuje od juna 2024. do decembra 2026. godine.

Tokom trogodišnje realizacije projekta čiji će korisnici, pored Centra Srce, biti i druge organizacije koje se na teritoriji Novog Sada bave zaštitom i unapređenjem mentalnog zdravlja, planirano je ostvarenje sledećih ciljeva:

• Povećanje profesionalnih standarda i dostupnosti u upravljanju organizacijama i pružanju usluga u oblasti mentalnog zdravlja;
• Razvijanje visokokvalitetnih odnosa s članovima tima, građanima, partnerima, saradnicima, donatorima, javnim institucijama i drugim zainteresovanim stranama;
• Unapredjenje procesa donošenja odluka, veća participacija članova u procesu odlučivanja unutar timova i uskladjivanje strukture sa potrebama društva;

Očekujemo da će realizacija ovog značajnog projekta imati značajnu ulogu u povećanju kvaliteta usluga prema krajnjim korisnicima, povećanju dostupnosti usluga koje pružaju organizacije u okviru "Sazvežđa"

Aktivnost se sprovodi kao deo projekta „Za snažnije građansko društvo“, koji sprovodi PartnersGlobal uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Vlade Švajcarske putem Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).

Svake druge godine Centar Srce organizuje, pored redovne jesenje obuke, i prolećnu obuku.

Dolazak novih volontera pomaže organizaciji da se širi i bude na raspolaganju što većem broju ljudi kojima je neophodna emotivna podrška, kao i da bude bliže ostvarenju svoje mislije i vizije. Osim toga, potencijalni volonteri dobijaju priliku da razviju veštine vođenja razgovora koristeći empatiju i podršku, kroz niz radionica sa temama specifičnim za rad Srca, koje vode iskusni volonteri Centra.

Radionicama prethodi detaljan proces selekcije kroz koji je uvek zadovoljstvo upoznati različite profile ljudi kojima je zajednička želja da deo svog vremena posvete pomaganju drugima.

Ukoliko vidite sebe u ovakvoj vrsti volontiranja, možete se prijaviti za obuku putem linka koji se nalazi na sajtu, a o svim daljim koracima ćete blagovremeno biti obavešteni.

Od 10. do 20. oktobra 2023. godine održan je osmi po redu Festival mentalnog zdravlja. Cilj ovog festivala je podizanje svesti o mentalnom zdravlju i širenju empatije kroz predavanja, tribine, radionice i zanimljive aktivnosti koje su se održavale u gradovima širom Srbije.

U okviru FMZ-a, Centar SRCE je 12.10.2023. sproveo uličnu akciju koja je osmišljena u vidu pružanja emocionalne podrške licem u lice od 10:00 do 16:00h na lokaciji studentskog kampusa. Ovom prilikom smo razgovarali sa prolaznicima o njihovim osećanjima, mentalnom zdravlju i prevenciji suicida, a glavni cilj bio je širenje ideje da razgovor o osećanjima može pomoći.

Istog dana, od 17:00h do 19:00h u Digitalnom omladinakom centru gradske biblioteke održana je tribina “Deca pomažu deci”. Cilj tribine je bio predstavljanje učenika i nastavnika škola koje se u svakodnevnom radu bave pružanjem podrške kroz razne aktivnosti. Naši volonteri su sa učenicima pričali o empatiji u školama i volonterizmu među đacima, gde su prikazani primeri dobre prakse, ali se diskutovalo i o tome šta je to što u školama nedostaje.

U Kulturnoj stanici Svilara, 18.10.2023. godine, održan je okrugli sto pod nazivom “Empatija prema osobama koje imaju misli o samoubistvu”. Kroz razgovor sa stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja, govorili smo o učestalosti samoubistva, destigmatizaciji, načinu kako možemo pomoći osobama u krizi i stavu da svako ima pravo da donosi odluku o svom životu.

Podršku ovim događajima pružila je Gradska uprava za zdravstvo.

Više od 700.000 ljudi oduzme sebi život u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama sveta - pokazuje statistika Svetske zdrastvene organizacije, a globalno više od million ljudi izvrši samoubistvo godišnje. O ozbiljnosti ovog javnozdravstvenog problema govore i činjenice o patnjama ljudi koji izgube rođake ili prijatelje zbog samoubistva i broj ljudi koji razmišlja o suicidu.

Stvarati nadu kroz akciju, ohrabrivati ljude da otvoreno razgovaraju o osećanjima i teškim emocijama - deo je aktivnosti kojima i ove godine Centar SRCE obeležava 10. septembar, Međunarodni dan prevencije samoubistva.

Uličnom akcijom na dve lokacije u Novom Sadu (na platou Spens-a, kod ulice Maksima Gorkog i na platou između Promenade i Spens-a), od 10h do 12h i od 17h do 19h, svi zainteresovani će imati priliku da razgovaraju sa volonterima o svojim problemima, ali i da saznaju informacije o radu Srca i da se prijave za našu obuku za volontere koja kreće od 30.09.

Obeležavanje Međunarodnog dana prevencije samoubistva, Centar SRCE realizuje u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Vojvodine, a pod pokroviteljstvom Grada Novog Sada i Gradske uprave za sport i omladinu.

U Sloveniji se od 19. do 23. septembra 2023. godine održava 32. IASP-ov Svetski kongres.

Cilj je da se razgovara o problemu suicida globalno i regionalno, ali i da se ukaže na značaj delovanja na lokalnom nivou. Kongres predstavlja priliku za saradnju između raznolike zajednice akademika, istraživača, volontera i svih onih koji se bave problemom prevencije samoubistva.

Takođe je značajan za širenje znanja i različitih pristupa i strategija za prevenciju samoubistva. Centar „Srce“ ove godine takođe učestvuje na kongresu što predstavlja značajnu priliku za razmenu iskustava i unapređenje usluga koje pruža zajednici.

Svi znamo da je radnicima na gradilištu poslodavac dužan da obezbedi šlem i drugu zaštitnu opremu, koja ih štiti od fizičkih povreda.

Ipak, retko pomislimo da na radnom mestu – bilo ono gradilište ili kancelarija - imamo pravo i na zaštitu mentalnog zdravlja, kao i na neku vrstu "šlema" koji će ga čuvati.

Brojni su problemi na poslu i u vezi sa poslom koji štete našem mentalnom zdravlju: fokus na poslovni uspeh, umesto na zaposlene; loša kultura komunikacije, neadekvatno upravljanje, prekratki rokovi i preveliko radno opterećenje, pa i različite vrste uslovljavanja i zlostavljanja zaposlenih.

Zato smo pokrenuli kampanju #NijeDeoPosla.

Prema istraživanju koje smo nedavno sproveli, više od polovine zaposlenih ima mentalne poteškoće izazvane poslom. Istovremeno, čak svaki deseti zaposleni je na poslu doživeo neku vrstu diskriminacije u vezi sa mentalnim zdravljem.

Želimo da pokrenemo otvoreni i široki razgovor o drastičnim posledicama netretiranja ovih problema, o ogromnoj šteti koju trpimo kao pojedinci, kolektivi i društvo u celini, kao i o mogućim rešenjima.

Zbog toga pozivamo sve građane i građanke da nam se pridruže u kampanji i da na svojim društvenim mrežama podele video "Nije deo posla".

Clij nam je da svi zajedno pokrenemo na delovanje udruženja poslodavaca, sindikate, resorne institucije, stručnjake za mentalno zdravlje, organizacije civilnog društva i medije - sve koji imaju značajnu ulogu u rešavanju ovog problema.

Jer, rešenja su nam potrebna, i to hitno.

Tiče se svih nas!

Video: Facebook Instagram

Radno okruženje je jedan od najčešćih izvora problema sa mentalnim zdravljem kod nas, a i šire. To potvrđuje i iskustvo naših volontera sa telefonske podrške za prevenciju suicida. Uprkos tome, otvoren dijalog o očuvanju mentalnog zdravlja na poslu nedostaje. Ljudi su slabo informisani o značaju mentalne higijene, važnosti otvorenog razgovora i emotivne podrške, dok im je i psihološka pomoć slabo dostupna.

Narušeno mentalno zdravlje prouzrokuje niz problema u funkcionisanju osobe i direktno utiče na fizičko zdravlje pojedinaca, dok ljudi koji su bliski osobi takođe trpe posledice - od porodice i prijatelja sve do kolektiva na poslu. S druge strane, zanemarivanje mentalnog zdravlja zaposlenih od strane menadžmenta dovodi do drastičnog opadanja kvaliteta rada, a posledično do gubitaka za preduzeće, kroz pad produktivnosti, češće zdravstvene probleme, prekomerno izostajanje sa posla i slično.

U okviru inicijative pokrećemo širu kampanju na društvenim mrežama u kojoj skrećemo pažnju na pojave koje zaposleni ne bi trebalo da prihvate kao prirodan deo posla - neplaćeno prekovremeno, ismevanje, vređanje, mikromenadžment, sagorevanje. Naša poruka je #NijeDeoPosla. Ujedno, sproveli smo i istraživanje na uzorku od 100 poslodavaca i 1700 zaposlenih, kojim smo nastojali da dublje ispitamo problem narušenog mentalnog zdravlja na poslu iz perspektive zaposlenog, ali i poslodavca, menadžera.

S obzirom da se iz istraživanja može videti kako su negativni uticaji na mentalno zdravlje na radnom mestu više proizvod loše komunikacije, neadekvatnog rukovođenja i odnosa u kolektivu nego same prirode posla i njegovog obima, sastavili smo nekoliko preporuka koje verujemo da bi doprinele poboljšanju mentalnog zdravlja na radnom mestu:

• Stvaranje okruženja za promene u organizacionoj kulturi;
• Edukacija menadžmenta za adekvatno suočavanje sa izazovima;
• Definisanje faktora rizika za nastajanje mentalnih poteškoća;
• Donošenje akata koji regulišu odnos prema mentalnom zdravlju;
• Promocija mentalnog zdravlja među zaposlenima i poslodavcima

Više o ovoj temi, podacima do kojih smo došli i o tome ko bi šta mogao da uradi kako bi se poboljšalo mentalno zdravlje zaposlenih, možete pročitati u istraživanju u okviru projekta "Otporni i odgovorni" na našem sajtu u odeljku PUBLIKACIJE i tokom predstojeće kampanje na društvenim mrežama.

Ovaj projekat realizuje se u okviru programa „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“, koji realizuje BOŠ uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Centar Srce istražuje sa kojim se izazovima suočavaju mladi sa problemima mentalnog zdravlja. Upitnik je anoniman, a rezultati će biti obrađivani sumarno. Ukoliko se nalazite u ovoj grupi zamolili bismo Vas da popunite upitnik i pomognete nam da uvidimo koji su najveći problemi i zajedno zagovaramo promene!

Takođe, upitnik možete proslediti svima koji bi mogli biti zainteresovani.Analiza se realizuje u okviru programa Istraži-Osnaži, koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Trag fondacija.

Prikupljanje podataka vršeno je do proleća 2022.

Našu brošuru sa dobijenim podacima možete preuzeti na strani PUBLIKACIJE

Samoubistvo je ozbiljano javno-zdravstveni problem koji pogađa pojedince, porodice, ali i najšire društvene zajednice. Kada su u pitanju mladi uzrasta između 15 i 29 godina, ovo je jedan od četiti vodeća uzroka smrti. Posle ove činjenice, svaka sledeća vest i akcija trebalo bi da se bave pričom kako možemo pomoći. Međutim….

Samoubistva, posebno samoubistva mladih postali su tema izveštavanja u rubrici NAJNOVIJA VEST uz koju uvek ide senzacionalistički naslov, objavljivanje video-klipova i slika, oproštajnih pisama, do detalja opisan načina izvršenja samoubistva, potpuno narušavanje privatnosti, pa neretko i praćenje priče iz minuta u minut. A zašto? Zarad KLIKA=NOVCA?

Obraćamo Vam se u ime tima kampanje “Pripazi na ton! Pripazi na klik!”, koja ima za cilj podizanje svesti o suicidu, u prvom redu posledicama senzacionalističkog i neetičkog izveštavanja o suicidu.

U okviru kampanje, u fokusu je bilo medijsko izveštavanje o ovoj temi i uspostavljanje saradnje u cilju unapređenja doprinosa medija prevenciji suicida. Sledeći preporuke SZO i relevantnih profesionalnih institucija i organizacija, kampanja je imala za cilj edukaciju predstavnika medija i korisnika društvenih mreža, ali i prenošenje znanja studentima medicine, žurnalistike, psihologije, sociologije i profesionalcima koji rade sa mladima jer mediji, ali i druge profesije uključene u direktan rad sa mladima, imaju posebnu odgovornost kada je u pitanju delovanje u skladu sa javnim interesom i zaštita interesa i prava svakog pojedinca.

Prethodnih dana ponovo smo svedočili neprimerenom, neprikladnom i senzacionalističkom načinu na koji je izveštavano o smrti jedne mlade osobe usled suicida.

Ovakav vid izveštavanja od strane medija u Srbiji:

• Predstavlja ugrožavanje javnog zdravlja;
• Ugrožava dignitet preminulog, porodice i bliskih osoba;
• Dodatno uznemiruje javnost;
• Potencijalno dovodi do opasnosti od povećanja stope samoubistava u populaciji o kojoj se izveštava, u ovom slučaju mladih;
• Predstavlja nepoštovanje preporuka koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija kada je u pitanju izveštavanje o suicide;
• U suprotnosti je sa Kodeksom novinara Srbije, kao etičkim standardom profesionalnog postupanja;
• Krši Zakon o informisanju i medijima (član 79, 80 i 81);
• Krši Ustavom zagarantovana prava građana na privatnost i dostojanstvo.

U cilju zaštite žrtava ovakvih tragedija, očuvanja mentalnog zdravlja u društvu i smanjenja stope suicida u rizičnim populacijama i društvu u celini, apelujemo na sve medije i medijske radnike da se pridržavaju preporuka Svetske zdravstvene organizacije kada o suicidu izveštavaju, posebno:

Apelujemo na sve društvene aktere - civilni, privredni i državni sektor - da u okviru svoje oblasti delovanja utiču na poštovanje, pre svega ljudskog odnosa, prema svima koji su pogođeni tragedijom.

Uticaj medija i načina izveštavanja na osobe sa suicidalnim mislima je neopisiv, ali mediji smo danas i svi mi sa našim klikovima i lajkovima. Senzacionalističko izveštavanje bez poštovanja etike i naši klikovi, lajkovi i komentari na te naslove imaju samo štetan uticaj na osobe sa suicidalnim mislima i njihove porodice.

Suicid nije tema o kojoj treba da ćutimo, ali je tema o kojoj veoma treba da promislimo pre nego što kliknemo na SEND. LIKE. SHARE. COMMENT.

Kampanja “Pripazi na ton! Pripazi na klik” došla je iz zajednice. Od mladih koji su prepoznali problem. Od profesionalaca koji žele da pokažu da može i mora bolje i drugačije. Od svih nas koji smatramo da možemo da menjamo svet. Zbog onih koji se sada bore sa problemima i u ime onih koji više nisu sa nama.

Budite deo sledeće vesti i akcije koja će se baviti temom kako možemo pomoći!

Jer je PODRŠKA ono što spasava živote!

U Novom Sadu, 25.1.2022.

Tim kampanje “Pripazi na ton. Pripazi na klik”

U Master Centru Novosadskog sajma volonteri "Srca" su obeležili 30 godina rada. Na skupu su govorili prof dr Slobodanka Stanković, predsednica Skupštine, Goran Knežević, direktor, dugogodišnja volonterka, Tanja Bokun, kao i gosti i saradnici koji su tokom prethodnih rada učestvovali u realizaciji programskih aktivnosti "Srca".

Na skupu je predstavljen rad tokom prethodne godine, projekti u kojima je organizacija učestvovala i najznačajniji uspesi postignuti u prethodnih 30 godina. Istaknut je značaj koji ovakav način rada ima za osobe u krizi, mrežu koja se bavi zaštitom i unapredjenjem mentalnog zdravlja, ali i za celokupno društvo.

Planovi za buduće aktivnosti su predstavljeni u saradnji sa partnerskim organizacijama koje su i u prethodnom periodu saradjivale sa "Srcem" na velikom broju projekata.

Obzirom da su volonteri "Srca" tokom 2021. godine primili rekordan broj poziva, velika pažnja je posvećena i regrutaciji i obuci novih volontera koja ćei tokom 2022. godine biti organizovana u dva termina - prolećnom i jesenjem.

Jedna od aktivnosti volontera Centra “Srce” tokom meseca septembra i oktobra je bila pružanje emotivne podrške kroz grupne susrete. Prošle nedelje je održan poslednji susret grupa sa našim voditeljkama, pod nazivom Razgovor pomaže- nisi sam/a! Polaskani smo zbog toga što su polaznici grupa osećali poverenje u našu organizaciju i nas kao volontere. Zahvaljujemo se još jednom Fondaciji Ane i Vlade Divac što su nam omogućili realizaciju ove aktivnosti.

Polaznici naših grupa podrške su pored direktnog rada sa našim volonterima, imali prilike i da ponesu naš novi priručnik za pružanje podrške u kriznim situacijama “Razgovor pomaže-nisi sam/a! Priručnik je napisan u okviru projekta Ublažavanje socijalnih i ekonomskih posledica pandemije COVID-19 u Srbiji, koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Priručnik možete da preuzmete na našoj strani Publikacije

Centar Srce je uz pomoć Avast fondacije iz Češke republike sproveo projekat pod nazivom ,,Psihosocijalna podrška adolescentima". Osnovna aktivnost projekta bila je poseta volontera centra Srce različitim srednjim školama i održavanje radionica na temu mitova i zabluda o suicidu. Tokom trajanja projekta smo radionice držali kako uživo tako i online putem različitih platformi, prvenstveno zbog epidemiološke situacije u državi i mera koje su trenutno na snazi.

Đaci su kao i prethodnih godina imali priliku da otvoreno podele svoje mišljenje na ovu temu sa našim volonterima, postavljaju pitanja o mentalnom zdravlju i saznaju kome i kako mogu da se obrate za pomoć. Kako su đaci učili od nas, tako smo mi naučili od njih šta je danas mladima potrebno, kakva podrška im izostaje i sa čim se sve susreću kada je u pitanju suicid i mentalno zdravlje.

Kako bi se unapredio odnos celokupnog školskog sistema prema temi samoubistva i konkretno učenicima koji se suočavaju sa problemom suicidnih misli, volonteri centra su zajedno sa stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja konstruisali priručnika za vršnjačku prevenciju samoubistva koji smo distribuirali srednjim školama koje smo posetili. Priručnik je dostupan i na našem sajtu na linku: vršnjacka prevencija priručnik

Verujemo da će se projekat nastaviti i naredne školske godine ali nezavisno od toga bismo ovim putem pozvali sve srednje škole zainteresovane za saradnju i održavanje radionice centra Srce da nam se jave na mail office@centarsrce.org.

Pre deset godina, 10.02.2011. godine, centar „Srce“ je pored redovne fiksne linije donacijom od strane Telekoma Srbije, dobio svoju prvu besplatnu liniju. Centar „Srce“ je od godine osnivanja, tačnije 1991. godine, prošao kroz mnogobrojne faze razvoja i rasta. Besplatan broj predstavlja jednu od ključnih tački našeg razvoja. Tehnička i materijalna podrška u obliku besplatnog broja, doveli su već prve godine do povećanja broja razgovora za čak 34%. Ovim putem želimo od srca da se zahvalimo na značajnoj podršci i saradnji prethodnih 10 godina, kao i da ukažemo na značaj besplatne linije za naše stanovnišvo.

Šta nam je donela besplatna linija u kontekstu usluga koje nudimo? Odsustvo finansijske nadoknade za korisnike. Osobama čija finansijska situacija onemogućava da se obrate nekome za pomoć, data je mogućnost da svoje poteškoće i teška osećanja podele sa nekim bez straha da uslugu neće biti u mogućnosti da plate. Besplatna, anonimna i poverljiva podrška

Jedan od primarnih ciljeva za koji se naš centar bori jeste – jednaka prava za sve. Antidiskriminacija se iz tog razloga ne ogleda samo u borbi protiv polne, rasne, seksualne, religijske i bilo koje druge postojeće diskriminacije, već i u borbi za jednaka prava ljudi različitog socioekonomskog statusa. ️Finansijska nadoknada za bilo koju vrstu emocionalne podrške može mnogima da predstavlja kamen spoticanja i rezultira zadržavanjem svojih problema u sebi.

Na današnji datum pre 29 godina osnovan je centar „Srce“. Naš početak datira iz 1991. kada je pod inicijativnom grupe profesora Univerziteta u Novom Sadu pokrenuto savetovalište u cilju pružanja podrške učesnicima rata i građanima pogođenih ratom. Vrlo brzo, 1993. godine prošireno je polje delovanja na prevenciju samoubistva i preimenovan u sadašnje ime. Već skoro 3 decenije svakodnevno razgovaramo sa osobama u krizi, pružamo podršku onima kojima smo potrebni, širimo svest o važnosti održavanja mentalnog zdravlja i prevenciji samoubistva.

U prethodnih 29 godina mnogo toga smo postigli i vrlo smo ponosni na naša postignuća. Uspeli smo da proširimo radno vreme, povećamo tim volontera, organizujemo bezbroj edukativnih programa, radionica i najvažnije od svega, ostvarimo preko 6000 kontakata na godišnjem nivou na temu teških osećanja i misli. Raduje nas što oni kojima smo potrebni naš lakše pronalaze, ali imamo želju za narednu radnu godinu da postanemo još dostupniji. Iz tog razloga vas molimo da širite dalje reč o našem radu. Želimo da dodatno povećamo tim i proširimo radno vreme, organizujemo još više događaja, povećamo vidljivost i nastavimo sa trudom i radom kako bismo težili ka društvu sa više empatije i podrške.

Želimo da se zahvalimo svim donatorima bez kojih ne bismo uspeli da opstanemo skoro 3 decenije. Ukoliko verujete u naš rad i želite da budete deo jedne šire priče koja se prevashodno bavi prevencijom samoubistva, a niste sigurni kako da se priključite, možete nas podržati u obliku donacije nas naš broj računa 325-9500600063672-27 i time stati uz nas i našu viziju i misiju. Osim toga pozivamo vas da se prijavite za volontiranje i postanete volonter našeg centra.

Hvala na poverenju. Tu smo za vas.

Centar Srce, pod pokroviteljstvom OPENS-a, 15. i 17. decembra organizuje online obuku pružanja psiho-socijalne podrške online putem Zoom platforme.

Obuka je namenjena mladim aktivistima iz organizacija civilnog društva koje rade sa mladima, kako bi naučili o korišćenju čet podrške. Polaznici obuke će imati priliku da nauče o tehničkim aspektima važnim za pružanje ovog vida podrške, o prednostima i manama čet podrške, o platformama koje se koriste za čet komunikaciju i kakva su naša iskustva sa čet podrškom.

Planirane aktivnosti na obuci su predavanja, diskusije, interakcija u cilju razmene znanja i praktično uvežbavanje pružanje psiho-socijalne podrške. Naši volonteri će držati obuku i oslanjati se na prethodno stečeno znanje i iskustvo. Centar Srce je do sada vodio 10.000 četova i u najvećoj meri su mladi. U 80% slučajeva su zadovoljni pruženom podrškom.

Postanite podrška kakvu bi mnogi poželeli i koja bi pomogla osobama koje prolaze kroz krizne i teške trenutke. Ukoliko ste zainteresovani i želite da proširite svoje znanje i veštine u pružanju psiho-socijalne čet podrške, zauzmite svoje mesto!

Klikom na ovaj link, možete popuniti online prijavu: prijavni formular za čet obuku

Tišina i izolacija mogu dovesti da se osećamo usamljeno, odbačeno, ili čak bezvredno. Kada osetiš da toneš, da misli počinju da te guše, osećanja postanu bolna, želimo da znaš da smo tu. Da te čujemo. Jer mentalno zdravlje je takođe zdravlje. Nisi sama. Nisi sam.

Spot je snimljen u okviru kampanje „Imamo pravo na mentalno zdravlje“ koja je sprovedena uz podršku udruženja OPENS - sajt udruženja OPENS

Spot možete pogledati na našem YouTube kanalu Spot centra Srce

Režija, snimanje i montaža video spota: Nemanja Radovanović - online profil

Muzika korišćena u spotu: „Rumination“ by Kevin MacLeod

Link https://incompetech.filmmusic.io/song/4310-rumination

Link https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/

Ovog decembra pridružite se volonterskoj ekipi Centra Srce na online konferenciji pod nazivom „Razmenom znanja protiv tabua o mentalnom zdravlju“, koja će se održati u periodu od 11. do 12. decebmra 2020. godine putem online platforme Zoom. U duhu podrške kojoj težimo kroz naš rad, imali smo želju da organizujemo događaj koji bi bio posvećen širenju znanja i rušenju stigme, a pritom dostupan velikom broju ljudi. Konferencija je besplatna i svako ko želi da sluša na pripremljene teme je dobrodošao da se prijavi.

S obzirom na čitavu situaciju u vezi sa pandemijom korona virusa, mnogi su tek sad spoznali važnost mentalnog zdravlja i rada na njemu, da je podjednako važno brinuti kako o fizičkom tako i o mentalnom zdravlju. Nije retka pojava da sam pojam mentalnih poremećaja, mentalnog zdravlja, psihološke pomoći i podrške bude razne predrasude kada se spomenu. Stigma se ogleda u društvenom neodobravanju, neprihvatanju i pokazivanju negativnih stavova prema osobama sa poteškoćama sa mentalnim zdravljem. Ali tu smo da ih razbijemo i pričamo o tome! Tiče nas se da o tome govorimo.

U periodu od dva dana imaćete priliku da čujete 9 govornika predavača iz različitih oblasti, koji će držati interaktivna edukativna predavanja na razne teme.

Za petak, 11.12. predviđene su sledeće četiri teme:

• U 10:00h Konferenciju otvara tema Tabui i razvoj mentalnog zdravlja u društvu (Predavači: Milica Lazić, Dušan Tomović)
• Sa početkom u 11:30h sledi tema Mentalno zdravlje na poslu (Predavač: Dejan Živković)
• Od 14:20h ćete moći čuti od naše volonterke Aleksandre Filipović razgovor na temu Sucid - razbijanje tabua kao osnov za prevenciju
• U 15:30h počinje predavanje Marginalizovani i nevidljivi - mentalni poremećaji iz drugog ugla (Predavač: Luka Todorović).

Za subotu, 12.12. možete čuti sledeće teme:

• U 10:00h planirano je predavanje naše volonterke Milice Pajić na temu Pružanje podrške u bliskim odnosima ili narušavanje privatnosti?
• u 11:30h sledi Mediji i negovanje mentalnog zdravlja (Predavač: Lea Radlovački)
• U 14:00h počinje predavanje Kada je pravi trenutak da se potraži stručna pomoć? (Predavač: Marija Rosandić)
• Završna sesija počinje u 15:00h pod nazivom Može li društvo da jača svoje kapacitete mentalnog zdravlja? (Predavači: Dušan Tomović i Slavica Ranisavljev Kovačev).

Svoje mesto na konferenciji moćete obezbediti prijavom na link: online prijava za konferenciju

Projekat će biti realizovan pod pokroviteljstvom Gradske uprave grada Novog Sada.

Spremamo mnogo interesantnog, edukativnog i važnog sadržaja. Pridružite nam se da se zajedno edukujemo, dođemo do nekih novih saznanja, kao i slobode govora o važnosti razbijanja prisutnih tabua.

Internacionalni dan tugujućih za preminulima usled suicida takođe poznat i kao Dan preživelih je dan koji se obeležava svake subote pre američkog Dana zahvalnosti. Istorija obeležavanja ovog datuma datira iz 1999. Kada je američki senator Harry Reid izgubio oca usled suicida i odlučio da počne da obeležava dan onih koji su ostali živi i tuguju za gubitkom osobe. Cilj je bio da se omogući grupna podrška i zaceljenje tugujućima u prisustvu onih koji su prošli kroz istu vrstu gubitka.

Širom sveta organizuju se različiti događaji u cilju obeležavanja ovog datuma na kojima ljudi razgovaraju o svojim gubicima i bave se temom samoubistva. U 2019. godini održalo se 417 dešavanja u 26 zemalja. Osobe koje su izgubile nekoga bliskog usled samoubistva se priključuju u potražnji za povezivanjem, razumevanjem, nadom kroz deljenje o sopstvenoj priči i borbi.

Socijalna podrška je jedan od najvažnijih faktora prilikom nošenja sa svakim gubitkom. Samoubistvo je u društvu i dalje tabu tema koju prati velika količina stigme. Vrlo često tugujućim osobama u ovoj situaciji izostane socijalna podrška, osećaju krivicu, stid i nedostatak razumevanja okoline. Gubitak bliske osobe usled suicida je ujedno i faktor rizika za samoubistva kod preživelih. Ponašajmo se kao da je svaki dan, Dan preživelih.

Novosadska Oktobarska nagrada se dodeljuje povodom obeležavanja Dana oslobođenja Novog Sada 23. Oktobra u Drugom svetskom ratu. Dodeljuje se za društveno priznanje za izuzetne rezultate u radu, dela i najviša dostignuća i ostvarenja, postignuta u toku jedne ili više godina, u oblasti privrede, društvenih i drugih delatnosti.

Ovogodišnja Oktobarska nagrada Novog Sada je dodeljena volonterima i volonterkama „za izuzеtno angažovanjе u svim oblastima života i rada lokalnе zajеdnicе, u svakodnеvnim i vanrеdnim situacijama, kojim su podigli svеst o značaju zajеdništva i solidarnosti za razvoj čitavе zajеdnicе“. Nagrada je uručena na Svečanoj akademiji predstavniku volontera i volonterki Novog Sada, Milanu Dudiću, najstarijem volonteru Novosadskog volonterskog servisa.

Izuzetna nam je čast, kao volonterskoj organizaciji koja postoji već 29 godina da dobijemo prizananje za prepoznat doprinos društvu. Nastavićemo da vrednim radom i trudom opravdamo dobijeno priznanje kako bismo težili ka društvu koje neguje mentalno zdravlje i ima jedan empatičniji pogled na samoubistvo kao društvenu pojavu. Nadamo se da će broj volontera nastaviti da raste i značajnost doprinosa volonterskih organizacija društvu.

U okviru meseca mentalnog zdravlja, oktobra, centar „Srce“ je organizovalo akciju „Zasadi za mentalno zdravlje“ sa ciljem postavljanja podsetnika važnosti očuvanja mentalnog zdravlja u gradovima Srbije u vidu sadnica. Svetska pandemija nam je naglasila važnost održavanja sopstvenog zdravlja, brige o drugima i svetu koji nas okružuje. Inspirisani povećanom potrebom da se bavimo temom psihološkog blagostanja, odlučili smo zasaditi drveće. Sadnice su odabrane kao simboli rasta i napretka uz uloženo vreme, resurse i podršku okoline. Zahvljujući volji i saradljivosti direktora škola, angažovanju saradničkih organizacija, donacijama, učešću osoblja škola, đaka i volontera u akciji, sasađene su tri sadnice u tri grada Srbije.

U Nišu je na Svetski dan mentalnog zdravlja. 10.10. zasađena sadnica srebrnolisnog javora na Niškoj tvrđavi u saradnji sa Džedajskim pokretom (Jedi movement). Zajedničkim snagama je u 10h su „Džedaji“ i naše volonterke zasadili mladicu na uočljivom i prometnom mestu na tvrđavi. Prolaznici i posetioci će moći svaki dan u godini uočiti podsetnik koji simbolizuje celogodišnje očuvanje kako fizičkog tako i psihičkog zdravlja. Bilo nam je zadovoljstvo sarađivati sa grupom mladih, ambicioznih i vrednih Džedaja. Radujemo se budućim zajedničkim projektima.

U Novom Sadu, 12.10.2020. je u okviru „Festivala mentalnog zdravlja“ u dvorištu ŠOSO „Milan Petrović“ na Novom naselju zasađena mladica lipe. Okupili su se volonteri centra „Srce“, školsko osoblje i đaci u cilju obeležavanja meseca mentalnog zdravlja. Razgovarali smo na temu šta drvo simbolizuje i predstavlja, uputili đake i nastavnike na kontakte kome mogu da se obrate kada im je potrebna pomoć i informisali o radu našeg centra.

U saradnji sa „Šuma peva“ u Beogradu je 15.10.2020. zasađena tuja u školskom dvorištu OŠ „Duško Dugalić“. Nakon sadnje održana je interaktivna radionica na jednom školskom času za učenike škole u cilju isticanja značaja mentalnog zdravlja i razgovora o emocijama na svim uzrastima.

Ogromno hvala svima koji su omogućili da se ova akcija sprovede u delo, pre svega saradnicima „Šuma peva“ i „Džedajskom pokretu“, donatorima čija su sredstva uložena u troškove akcije, zatim školskoj upravi, osoblju i đacima na učešću i razgovoru na ovu temu. Znamo koliko je važno održavati i telo i um zdravim, zato se nadamo da ćemo u budućnosti imati priliku da ponovimo akciju, postavimo nove simbole i nastavimo da širimo našu misiju i viziju.

Centar „Srce“ je ovogodišnji Svetski dan mentalnog zdravlja obeležio odlaskom u Niš sa ciljem da sprovede tri akcije čiji je glavni fokus bio na podizanju svesti o važnosti očuvanja mentalnog zdravlja. U saradnji sa udruženjem džedaja iz „Džedajskog pokreta“ (Jedi movement) u Nišu je zajedničkom voljom i trudom zasađena mlada sadnica lipe na Niškoj tvrđavi u okviru prve akcije „Zasadi za mentalno zdravlje“. Naši volonteri i saradnici iz Džedajskog pokreta su se okupili u 10h i uspešno postavili mladicu kao simbol važnosti celogodišnjeg očuvanja mentalnog zdravlja.

Zatim je u okviru druge akcije postavljen štand zarad sprovođenja ulične akcije u centru Niša, gde su naši volonteri i entuzijastična ekipa Džedaja razgovarali sa prolaznicima o važnosti očuvanja mentalnog zdravlja, načinima na koje mogu sebi da pomognu kada osećaju potrebu, o radu našeg centra i kome mogu sve da se obrate za pomoć u teškim momentima. Štand je bio postavljen od 12 do 15h i za to vreme su prolaznici imali priliku da priđu i da se informišu.

Tokom treće akcije, tribine pod nazivom „7 meseci pandemije, kako ste?“ takođe oranizovane od strane Džedajskog pokreta, učesnice psihološkinja i transakciona analitičarka iz Porodične filharmonije, Maja Delibašić i psihološkinja na master studijama i volonterka centra „Srce“ Katarina Radić, razgovarale su na temu mentalnog zdravlja iz ugla svetske pandemije. Interaktivni karakter tribine podstakao je publiku da svojim pitanjima i radoznalim pristupom, događaj učine otvorenijim za razgovor o temama iz ove oblasti.

Kao organizacija čiji je jedan od primarnih zadataka da podstiče razgovor na temu mentalnog zdravlja, verujemo da je važno obeležavati ovaj datum na globalnom nivou. Iz tog razloga, realizacija akcionog plana za narednu godinu je već u toku. Bilo je zadovoljstvo sarađivati sa Džedajskim pokretom i radujemo se budućim zajedničkim projektima.

Svetski dan mentalnog zdravlja svake godine se obeležava 10. oktobra na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, a u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta. Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, u Vojvodini se organizuje Festival mentalnog zdravlja. Centar Srce se već duži niz godina pridružuje obeležavanju ovog datuma, a poslednjih pet godina svoje aktivnosti sprovodi u okviru Festivala mentalnog zdravlja koji se ove godine održava u periodu od 10. do 20. oktobra u Novom Sadu.

Aktivnost volontera centra „Srce“ na Festivalu mentalnog zdravlja, ove godine će biti sadnja drveća na različitim lokacijama. Svrha ove aktivnosti je da se podigne svest o mentalnom zdravlju i važnosti njenog očuvanja. Takođe, ovom aktivnošću bi trebalo da se podstaknu razgovori o mentalnom zdravlju kao nečemu što nije tabu tema i da se šira javnost uputi na značaj pružanje emotivne podrške. Cilj je da se zajedničkim snagama zasade stabla kao celogodišnji podsetnici važnosti očuvanja mentalnog zdravlja.

Svako ko ima želju da učestvuje u realizaciji ove akcije i na taj način doprinese širenju svesti o mentalnom zdravlju, može to učiniti doniranjem sredstava za sadnju stabala na žiro račun: 325–9500600063672–27.

U okviru Festivala mentalnog zdravlja, još jedna aktivnost volontera Centra Srce je okrugli sto pod nazivom „Da li je volontiranje za mene?“, koje se održava 16.10.2020. u prostorijama OPENS-a na adresi Laze Telečkog 2. Volonteri Srca će iznositi svoja iskustva o tome da li je opravdano pojam volontiranja vezivati samo za određeni pol, uzrast, interesovanje i zanimanje. Pričaće o motivima za volontiranje u organizaciji koja se bavi mentalnim zdravljem i problemom suicida, uticajem volontiranja na kvalitet njihovog života i izazovima koje nosi bavljenje psihičkim problemima drugih osoba.

Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistava (IASP) uz podršku Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 2003. godine, svakog 10. septembra pokreće inicijativu obeležavanja Svetskog dana prevencije suicida. Cilj ovog obeležavanja je informisanje široke javnosti o samoj temi samoubistva, širenje znanja iz te oblasti, smanjenje stigme i iznad svega, skretanje pažnje da je suicid moguće sprečiti, odnosno da je prevencija najbolji način borbe protiv suicida.

U okviru obeležavanja 10. septembra, organizovana je ulična akcija koja je imala za cilj podizanje svesti o važnosti prevencije samoubistva i promociju rada centra „Srce“. Građani Novog Sada su od 17 do 21 časova imali priliku da posete štand postavljen u Gimnazijskoj ulici, gde su mogli da se upoznaju sa volonterima, postave pitanja vezano za rad samog centra, popune formular za prijavu na obuku, razgovaraju licem u lice sa volonterima i dobiju širu sliku o problematici samoubistva i prevenciji istog. Važnost obeležavanja ovog datuma se ogleda u otvaranju dijaloga i edukaciji šire javnosti o važnoj društvenoj temi kao što jes samoubistvo.

Foto: Dnevnik (Vanja Fifa)

Radujemo se što možemo da Vas obavestimo da smo ponovo u mogućnosti da organizujemo rad na telefonu. Dostupni smo svaki dan u produženom radnom vremenu od 14 do 23 na brojeve 0800/300-303 i 021/6623-393. Možete nas kontaktirati i putem maila na adresi vanja@centarsrce.org i putem četa na našem sajtu www.centarsrce.org.

Tu smo za Vas ❤

Usled vanrednog stanja i propisanih mera nismo u mogućnosti da organizujemo rad na telefonu, Centar Srce privremeno obustavlja pružanje podrške na brojeve 0800/300-303 i 021/6623-393.

✅Bicemo i dalje dostupni za sve kojima je naša pomoć potrebna u produženom radnom vremenu (od 14h do 23h) putem 💻 maila na adresi vanja@centarsrce.org i putem četa na našem sajtu www.centarsrce.org.

Za sve kojima je potrebna psihološka pomoć uvezi sa korona virusom mogu se obratiti psiholozima na brojeve Kliničkog centra Vojvodine 066 822 30 82, 066 822 30 83, 064 808 35 55 ili 064 802 88 98 svakog dana od 08h do 20h.

Telefon za prevenciju samoubistva Klinke Laze Lazarević je - 011/7777-000 i dostupan je tokom celog dana.

Čim se steknu uslovi volonteri će biti dostupni i na telefonu. Mislimo na Vas!

U okviru obeležavanja 10. Oktobra, Medunarodnog dana mentalnog zdravlja, Centar Srce se pridružio Festivalu mentalnog zdravlja pod pokroviteljstvom Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Festival se odvijao u periodu 10-20.oktobra 2019. godine pod sloganom „ŽIVOTNE KRIZE – I RIZIK I ŠANSA“ i obuhvatio je preko 50 aktivnosti sprovedenih od strane različitih organizacija i institucija čiji je rad usmeren na unapredjenje mentalnog zdravlja.

Kako je od strane SZO ovogodišnji Medjunarodni dan mentalnog zdravlja u fokus interesovanja stavio fenomen suicida, aktivnosti Centra Srce na ovogodišnjem festivalu uglavnom su bile usmerene na ukazivanje na one aspekte životnih kriza koje mogu da dovedu do suicidnih ideja i pokušaja suicida. Bili smo organizatori i učesnici ukupno 5 dogadjaja koji su naišli na veoma veliki odziv publike.

Pažnju publike veoma je privukao otvoreni razgovor „Iz ličnog ugla – životna kriza i prevazilaženje“ u kom je gošća, Suzana Ademi, pričala sa volonterima Srca o svojim problemima vezanim za mentalno zdravlje, pokušajima samoubistva i izazovima sa kojima se i dalje suočava. Posetioci su imali priliku da dobiju odgovore na svoja pitanja i nedoumice, razmene iskustva, a po završetku razgovora su mogli sa volonteima Srca da popričaju o nekim svojim kriznim situacijama.

Jedan od najposećenijih dogadjaja je bila projekcija dokumentarnog filma „Da me nema“ autorke Marine Zorić u kom Milica Veljković iznosi priču o svojim životnim krizama, pokušaju samoubistva i životu nakon tog dogadjaja. Nakon filma je organizovana tribina na kojoj su volonteri Srca razgovarali sa autorkom i protagonistkinjom filma.

Tokom festivala su prikazana 3 filma u okviru ciklusa „RazvojNE krize i film“. Prvi prikazani film iz ovog ciklusa „Dobri Vil Hanting“ bavi se izazovima prelaska iz detinjstva u mladje odraslo doba, a u diskusiji nakon filma smo, zajedno sa publikom, pokušali da dodjemo do odgovora šta to sve pomaže da izazove razvojne krize transformišemo u šansu za uspešan životni put.

O ulozi literature u prevazilaženju kriza se pričalo u okviru tribine „Čitanjem kroz krizu“. Aleksandra Idvorjan, profesor srpskog jezika i književnosti je sa svojim gostima pričala o vezi izmedju čitalačkih navika i duševnog zdravlja, a prisutni su bili u mogućnosti da predstave dela koja su za njih imala najveći značaj u kriznim situacijama. Najbolji prikazi su nagradjeni prigodnim poklonima.

U okviru Festivala volonteri Srca su održali i 5 radionica o samoubistvu i predrasudama koje ono nosi. Radionice su održane u srednjoj umetničkoj školi „Bogdan Šuput“, a planira se da s ova saradnja nastavi i tokom ostatka školske godine.

U protekla dva meseca aktivno smo radili sa mladima. Naime, volonteri Centra „Srce“ su uz podršku Avast Fondacije iz Češke sproveli projekat koji ima za cilj da kroz psihoedukativne radionice osnaži mlade da se obrate za pomoć, da prepoznaju emotivnu krizu kod svojih vršnjaka i da adekvatno reaguju, odnosno doprinesu prevenciji samoubistva.

U poslednjih nekoliko godina primetan je porast stope suicida među mladima. Samoubistvo se navodi kao drugi uzrok smrti uzrasne grupe od 15 do 30 godina. Često zaboravimo da adolescentni period predstavlja jedan od najizazovnijih perioda u našem životu. Tada nam se dešavaju najveće promene, a ujedno imamo najmanje iskustva i ne toliko razvijene mehanizme da se nosim sa svim zahtevima. U svakodnevnom radu Centra „Srce“ smo primetili da se sve veći broj mladih nalazi u nekakvoj emotivnoj krizi i da ne nailaze na adekvatnu podršku u svojoj okolini. Kako vršnjaci i stručnjaci iz oblasti obrazovanja igraju veliku ulogu u odrastanju jedne mlade osobe, cilj projekta je bio da senibiliše mlade da prepoznaju problem kod svoje generacije, kao i da osnaži nastavnike da podrže mlade kojima je potrebna pomoć i podrška.

U sklopu projekta smo obišli 10 srednjih škola. Škole koje su učestvovale u projektu su - Škola za dizajn „Bogdan Šuput“, Filozofski fakutet, Gimnazija „Svetozar Marković“, Dom učenika srednjih škola „Brankovo kolo“ i Medicinska škola „7. aprila“ u Novom Sadu, Gimnazija „Sveti Sava“ u Beogradu, Muzička škola i Hemijsko-tehnološka škola u Subotici, srednja škola „dr Đorđe Natošević“ u Inđiji. Projektom smo uspeli da informišemo i osnažimo oko 300 maldih. Ovo je samo jedan od malih koraka ka unepređenju mentalnog zdravlja i destigmatizaciji mentalnih oboljenja mladih. Verujemo da je samoubistvo stvar svih nas, te da nastavljamo zajedno istim tempom.

Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva "Srce" će u saradnji sa donatorima i umetnicima 9. decembra u 18h organizovati  Humanitarnu aukciju slika. Sav prihod namenjen je radu centra "Srce" u 2020. godini. Humanitarna aukcija slika će se održati u Kulturnom Centru Novog Sada (Katolička porta 5).

Zašto nam je važna podrška?

Svakih 19 sati u Vojvodine jedna osoba izvrši suicid. Naša zemlja se nalazi pri vrhu rang liste kada je u pitanju stopa suicida u Evropi. Ovaj društveni problem pogađa sve uzrasne grupe, međutim zabrinjavajuće je da je ono u porastu među mladima, odnosno da je drugi uzrok smrti kod starosne grupe od 15 do 30 godina upravo samoubistvo.

Volonteri centra „Srce“ tokom godine odgovore na više od 5000 poziva, mejlova i četova osoba koje prolaze kroz krizu.  Međutim broj onih kojima je potrebna pomoć je mnogo veći.  Želeli bismo da budemo dostupni za veći broj ljudi kojima je potrebna podrška i pomoć. Za kontinuitet i razvoj naših usluga nam je potrebna Vaša pomoć. Verujemo da je prevencija samoubistva je stvar svih nas.

Podržite nas! Volonteri Centra Srce

Pop hor Radio i "Cracker – ArtRoots Guerilla Network" su inicirali i realizovali humanitarni koncert sa ciljem da pomognu rad Centra Srce. Domaćin ovog prelepog događaja je bila Kulturna stanice "Eđšeg", a koncertna sala je bila premala za sve koji su želeli da prisustvuju koncertu i podrže misiju “Srca”. Pored organizatora, Pop hor Radio i "Cracker – ArtRoots Guerilla Network", nastupili su i Dečiji hor Čarobna frula, poetsko muzička kontrakcija Vladimira Bajića i Duška Domanovića, klapa Suton scene, hor gimnazije "Svetozar Marković"i specijalni gosti iz Slovenije – Pop zbor.

Iako se za koncert nisu prodavale ulaznice, već je na ulazu postavljena kutija u koju su posetioci ostavljali novac koliko ko može, humanost novosađana se pokazala u punom svetlu jer je sakupljeno 100.000 dinara. Ovaj novac će biti iskorišćen za kupovinu nove opreme za rad i tehničko osavremenjavanje.

Slični koncerti i drugi dogadjaji humanitarnog karaktera će biti organizovani i tokom narednih meseci, a cilj im je da se prikupe sredstava koja će omogućiti nastavak rada “Srca” u adekvatnijem prostoru. Ovu inicijativu je podržala fondacija “Trag” koja će sredstava sakupljena na ovaj način duplirati i time značajno pomoći da “Srce” nastavi nesmetano da radi i da pomaže svima kojima je potrebna emotivna podrška.

Centar „Srce“ u poslednjih 28 godina pruža podršku osobama koje pate i razmišlajju o suicidu. Ipak i nama je potrebna podrška, suočavamo se finansijskim ograničenjima što se odražava na i funkcionisanje Centra. Početkom ove godine prijavili smo se na program Trag fondacije „Akademija održivosti“ sa ciljem da naučimo na koje sve načine možemo da obezbedimo dugotrajno i stabilno funkcionisanje Centra, odnosno finansijsku održivost. Trag fondacija je donela odluku da podrži Centar „Srce“. U okviru akademije održivosti imamo zadatak da sakupimo između 2000 i 4000 evra, koji bi nakon kampanje bili duplirani.

Ukoliko uspemo da ostvarimo ovaj cilj, Centra „Srce“ će biti u mogućnosti da obezbedi veći broj obuka za nove volontere i proširenje resursa. Na ovaj način podrška će biti dostupna većem broju osoba koja se nalazi u krizi i razmišlja o samoubistvu. Uz pomoć ove kampanje, Centar „Srce“ će biti u prilici da obezbedi veći i adekvatniji prostor za rad, u kom će osim usluga biti obavljane i aktivnosti šireg opsega u cilju promocije mentalnog zdravlja, razvoja veština za rad sa suicidnim osobama.

Kako bismo sve ovo ostvarili, potrebna nam je što veća podrška! Verujemo da je prevencija samoubistva stvar svih nas! Ukoliko želite da donirate to možete učiniti uplatom na žiro račun Vojvođanske banke: 325-9500600063672-27 ili ukoliko imate drugu ideju na koji način biste mogli da podržite rad Centra „Srce“, pišite nam na office@centarsrce.org.

I sama podela ove informacije je značajna za naš rad. Hvala Vam!

Poštovani,
ovim putem Vas pozivamo da zajedno obeležimo 27. godina volonterskog, nesebičnog, entuzijastičnog rada Centra "Srce". Tokom ove godine svedočili smo većem broju suicida među mladima koje su potresle njihovu porodicu, prijatelje, ali i javnost. Želeli bismo da otvoreno razgovaramo o ovoj temi i pozovemo širi krug ljudi da se uključi u proces prevencije samoubistva i promocije mentalnog zdravlja.

Rođendan će biti organizovan u četvrtak 27.12. sa početkom u 19h u Radio kafeu (Svetozara Miletića 45, Novi Sad). Rođendan će biti otvoren tribinom "Samoubistvo i odgovor društva" Na tribini će govoriti dr doc. Snežana Ukropina ispred Instituta za Javno zdravlje Vojvodine i Suzana, hrabra devojka koja se izborila sa depresijom i otvoreno pisala i govorila o ovoj temi.

Pored edukativnog dela zvanično ćemo se zahvaliti svima onima koji su naš rad pomogli u prethodnoj godini i razgovarati o budućim planovima, mogućnostima saradnje.

U okviru rođendana imaćete mogućnost da donirate na rad i time pomognete ovu divnu ideju. Novac možete uplatiti i putem dinarskog računa 355-1020146-40, Vojvođanska banka a.d., Novi Sad, Železnička 3. Dođite da proslavimo rođendan zajedno!

Volonteri Centra "Srce" dostupni su svakog dana od 17h do 23h putem telefona 0800300303, mejla vanja@centarsrce.org i četa na stranici www.centarsrce.org. Razgovaramo sa ljudima koji se nalaze u emotivnoj krizi i/ili razmišljaju o samoubstvu.

Bili bismo veoma zahvalni da dođete na rodjendan i obavestite svoju zajednicu o istom. Link događaja za društvene mreže je sledeći - https://www.facebook.com/events/277857106122084/

Više informacija možete da dobijete na broj telefona 064/3616908 ili putem mejla, ranisavljevslavica@yahoo.com.

Srdačno,
Slavica Ranisavljev Kovačev

Centar "Srce", u saradnji sa vinčesterskim orgrankom Samarićana iz Velike Britanije, već dvanaestu godinu na EXIT-u, organizuje WELFARE stage. Ovo je, tokom sva četiri festivalska dana, prijatno i zaštićeno mesto, na kojem posetioci mogu da provedu vreme, u dobroj atmosferi, od 19h do 03h. Lokacija je ista kao i ranijih godina, tako da slobodno potražite naš šator, na početku Food lend-a kod Main stage-a. Tu će vas dočekati naši poverljivi volonteri sa kojima možete podeliti svoja osećanja, doživljaje, mišnjenje, stavove, strepnje i nade... Oni su tu da saslušaju, budu s vama i uz vas, dok zajedno proživljavate iskustva, koja su vama emotivno najznačajnija u tom trenutku.

Ukoliko ste kreativna duša, dobrodošli ste da učestvujete u nekoj od naših umetničkih radionica. Tu ćemo slobodno i zajedno, našim jedinstvenim kreacijama, slati poruke jedni drugima, ostalim učesnicima festivala, ali i ostatku dobronamernog sveta.

Ovo je, takođe, pravo mesto na koje možete svratiti da potražite nešto što ste izgubili na festivalu, ili da donesete neki tuđ predmet, koji ste na Tvrđavi pronašli. LOST&FOUND (izgubljeno/nađeno) je aktivnost kojom želimo da povežemo sve dobronamerne ljude, kojih je po našem dugogodišnjem iskustvu, veoma mnogo. Ovako pomažemo ljudima da pronadju svoju dragocenost, bez koje im sigurno nije lako.

Naravno, cilj svih nas je da održimo višegodišnju reputaciju WELFARE stage-a, kao prijatnog i sigurnog kutka. Ovde možete da predahnete posle koncerata, pronadjete se sa dragim prijateljima, potražite druge informacije koje će vam značiti za prijatan boravak na festivalu...
Znače nam i vaši utisci, ideje, sugestije, kako bismo i u buduće WELFARE razvijali i učinili da bude još prijatnije, sigurnije, korisnije naše zajedničko mesto, još bolje u svakom smislu.

Posetite nas!

I ove godine je Centar Srce - centar za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva, aktivno učestvovao na Festivalu mentalnog zdravlja, koji je održan 9. i 10. oktobra na SPENS-u, pod pokroviteljstvom Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Volonteri Srca su u razgovoru sa zainteresovanim građanima promovisali rad Centra i upoznavali ih sa osnovnim principima našeg rada. Kako je glavni ovogodišnji slogan bio "Osloni se na mene sad ti", naglasak je stavljen na pojačanu potrebu svih nas za adekvatnom podrškom, razumevanjem, poverljivim razgovorima... Upravo ovo, od naših volontera i dobijaju ljudi, koji se odluče da nas kontaktiraju, putem telefona, e-maila ili chat-a.

Našim volonterima su od izuzetnog značaja bile podrška, pohvala i iskreno mišljenje gradjana. Neki od naših pozivara, koji su tokom života imali potrebu da podršku, za sebe ili sebi blisku osobu, potraže tako što su kontaktirali naš centar, su nam prilazili, zahvaljivali se i sa nama delili ta iskustva. Volonteri su, kada se za tim ukazala potreba, u nekoliko navrata, i na samom festivalu pružili emotivnu podršku.

Drugog dana festivala, 10. oktobra, od 18h, naš Centar, kao jedna od četiri organizacije, imao je i video prezentaciju, praćenu usmenim predstavljanjem našeg rada. Sledila je i mini diskusija. Primetno je bilo da je interesovanje bilo veće od unapred predvidjenog broja mesta za sedenje. Potvrdu našeg rada su prisutni jasno iskazali kroz interesovanje za to čime se Centar Srce bavi, tako što su komentarisali i postavljali pitanja na kraju prezentacije (bez obzira na lokaciju u otvorenom holu).

U aktivnoj interakciji, tokom dva dana Festivala, naši volonteri su promovisali vrednosti podrške i razumevanja, motivisali i ohrabrivali prisutne da se i sami uključe u pružanje ovakve vrste podrške. Zaključci iz zajedničkih razgovora su, da je u svakom slučaju pohvalan entuzijazam, požrtvovanost i profesionalnost sa kojim naši volonteri 365 dana u godini, od 17 do 23h pružaju ovakav vid podrške. Takodje je istaknuta potreba za proširenjem rada, kako samog našeg centra, tako i osnivanje više sličnih udruženja, koja bi radila po istim principima. Nadamo se da će i novoprijavljeni kandidati uskoro postati punopravni članovi našeg Centra i aktivno pružati emotivnu podršku osobama u krizi.

Istakli bismo i vrednost upoznavanja, uspostavljanja kontakta i potrebe za unapredjenjem saradnje sa ostalim učesnicima Festivala, sa kojima delimo zajednička interesovanja. Takodje, bismo se zahvalili i domaćinima, Zavodu za javno zdravlje Vojvodine i SPENSu, na odličnoj organizaciji i izuzetnoj lokaciji našeg štanda, tehničkoj podršci za prezentaciju, što je sve ukupno, u svakom slučaju doprinelo našem uspešnom učešću.

Svake godine više od 800.000 ljudi izvrši samoubistvo, a 25 puta više njih to pokuša. Iza tih brojki su lične priče onih koji su, iz puno razloga, preispitivali vrednost sopstvenog života.

Svaka ta osoba je deo zajednice u kojoj živi. Neki su bili dobro povezani sa njom, imali puno prijatelja, rođaka, poslovnih saradnika ili školskih prijatelja. Neki drugi su mo?da bili manje povezani sa drugima ili čak izolovani. Bez obzira na okolnosti, zajednice igraju važnu ulogu u podršci osobama koje pate.

Ovakav stav se ogleda i u temi ovogodišnjeg Međunarodnog dana prevencije samoubistva: "Odvoji minut, promeni život". Kao članovi zajednice, naša je odgovornost da pazimo one koji se možda bore da nađu motiv da žive, da ih ohrabrimo da isprićaju svoju priču, na način kako to njima prija. Nežna reč podrške i slušanje bez predrasuda može biti upravo to što je potrebno.

"Odvoji minut, promeni život"

Ljudi koji su preživeli pokušaj samoubistva mogu nas dosta poučiti o tome koliko su reči i dela drugih važni. Oni često dirljivo govore o dostizanju tačke iz koje nisu mogli da vide nikakvu alternativu osim da oduzmu sebi život, o danima, časovima i minutima koji su vodili ka tome. Oni to često opisuju shvatajući da nisu želeli da umru, nego da su hteli da se neko pojavi i zaustavi ih. Mnogi navode da su aktivno tražili nekoga ko bi osetio njihov očaj i pitao ih da li su se osećali dobro.

Ponekad kažu da su imali dogovor sa sobom da, ukoliko ih neko pita da li su dobro - oni će toj osobi sve ispričati i dozvoliti joj da im pomogne. Nažalost, uglavnom ih niko nije tako nešto pitao.

Ljudi koji pričaju o ovakvim iskustvima inspirišu druge. Mnogi od pričaju o dostizanju momenta u kojem su želeli sebi da oduzmu život i prolasku kroz to. Mnogi od njih sada aktivno rade na prevenciji samoubistva. I gotovo svi kažu da je putanja na kojoj su se našli mogla biti prekinuta da je neko izdvojio samo minut pažnje.

Život je neprocenjiv i ponekad neizvestan. Poklanjajući minut svog vremena nekom drugom potpunom strancu, bliskom članu porodice ili prijatelju može promeniti smer njihovog života.

Niko ne mora da ima sve odgovore.

Ljudima često oklevaju da se mešaju, čak i ako su veoma zabrinuti za nekoga. Mnogo je razloga za to, a jedan od njih je strah da neće znati šta da kažu. Međutim, važno je upamtiti da nema jasnih i brzih rešenja. Osobe koje su prošle kroz epizodu intenzivnog razmišljanja o samoubistvu često navode da nisu tražile neki poseban savet, nego saosećajnost i empatiju od drugih, kako bi im to pomoglo da drugačije posmatraju okolnosti i krenu ka oporavku.

Još jedan faktor koji odvraća ljude od početka razgovora jeste da se brinu da će pogoršati situaciju. Opet, ovo oklevanje je razumljivo; prolazak kroz temu samoubistva je težak i postoji predrasuda da razgovor o samoubistvu može nekom dati ideju da to uradi ili predstavljati okida? za sam čin izvršenja samoubistva.

Dokazi govore da to nije slučaj. Mnogo je verovatnije da će briga i slušanje bez predrasuda više pomoći da se stres smanji nego što će pogoršati situaciju.

Izvori su dostupni

Postoje mnogi provereni izvori informacija osmišljeni tako da osposobe ljude da na dobar način komuniciraju sa onima koji razmišljaju o samoubistvu. Na primer, tzv. prva pomoć u mentalnom zdravlju (Mental?Health?First?Aid) se temelji na ideji da mnogi ljudi znaju šta da rade ako naiđu na nekoga kome je potrebna prva pomoć za fizičko zdravlje, kao što je prva pomoć pri srčanom udaru (nazvati hitnu pomoć, primeniti kardiopulmonalnu reanimaciju), ali se osećaju van sebe ukoliko se suoče sa nekim ko doživljava duševnu ili emotivnu krizu.Treneri za mentalnu prvu pomoć podučavaju nizu veština, uključujući i to kako obezbediti inicijalnu podršku nekome u pomenutim okolnostima. Postoje i brojni drugi primeri; relevantni izvori mogu se naći na internet stranici Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistva (https://www.iasp.info/resources) i Svetske zdravstvene organizacije (http://www.who.int).

Obeležavanje Međunarodnog dana prevencije samoubistva

2017. godine se po petnaesti put obeležava Međunarodni dan prevencije samoubistva. Ovaj dan je ustanovljen 2003.godine na inicijativu Me?unarodne asocijacije za prevenciju samoubistva (IASP) i progla?en od strane Svetske zdravstvene organizacije. Od onda se obele?ava svake godine 10. septembra.

Pridružite se 10.septembra ljudima širom sveta koji rade zajednički na istom cilju prevenciji samoubistva. Pokažite podršku i kroz učešće u akciji BICIKLOM OKO SVETA koja je posvećena podizanju svesti o samoubistvu kroz akcije u lokalnoj zajednici. Saznajte koje aktivnosti su planirane u vašoj zajednici ili sami pokrenite neku!

Na kraju, ako postoji neko za koga ste zabrinuti, odvojite minut i posvetite ga toj osobi. To može promeniti njihov život.

Izvor: https://iasp.info/wspd2017/

Na EXIT festivalu i ove godine možete posetiti WELFARE stage.

Čemu služi WELFARE stage i šta možete očekivati? WELFARE je tu da Vam pruži prostor za predah, predstavlja mesto na kom možete podeliti svoje misli i osećaje na EXIT zidu, ili pak imati prostor da ih sažmete u sebi. Možete očekivati: razgovor, izražavanje emocija kroz reči i crteže, kreativno izražavanje kroz pravljenje poklona za druge, emotivnu podršku, brigu nakon ukazane hitne pomoći, pomoć osobama sa invaliditetom u kretanju kroz festivalski prostor, pomoć posetiocima sa drugih govornih područja u snalaženju, servisne informacije, ankete i upitnike, informativni i edukativni materijal, upoznavanje sa festivalskim prostorom i Novim Sadom.

Takođe, ovde će biti mesto za LOST&FOUND (izgubljeno/nađno). Ako izgubite ili pronađete nešto dođite kod nas da zabeležimo to u formulare i povežemo sa izgubljenim predmetom ili vlasnikom koji za tim predmetom traga.

Ukoliko se dogodi nešto na šta hitno morate odreagovati u WELFARE prostoru ćete dobiti sve bitne informacije, logističku i svaku drugu podršku.

Gde će se ove godine nalaziti WELFARE stage? WELFARE se nalazi kod Food land-a, kod Main Stage. Bićemo tamo svih dana festivala od 19h do 04h.
Vidimo se <3

Povodom naslova u medijima, a koji se tiču igre "Plavi kit", koja prema navodima može dovesti do ozbiljnih posledica za mlade, pa i samog pokušaja suicida Centar Srce želi da istakne da samopovređivanje i samoubistvo u populaciji mladih jeste ozbiljan problem povodom kog je potrebno adekvatno i blagovremeno reagovati. Mlade osobe koje zovu Centar Srce se suočavaju sa nizom problema koji se tiču poteškoća u međuljudskim odnosima, osećaja neadekvatnosti, neprihvaćenosti ili usamljenosti, loših uspeha u školi i drugo.

Dublja analiza igre "Plavi kit" i mehanizama koji stoje u osnovi samodestruktivnog ponašanja adolescenata koji je igraju je mala. Naime, još uvek ne postoji dovoljno proverenih informacija o tome na koji način žrtve bivaju uvučene u igru i šta je ono zbog čega odlučuju da je nastavljaju. Ipak, znajući da je sličnih stvari bilo i pod pretpostavkom da će ih u budućnosti u određenoj meri biti, važno je voditi računa o tome šta osobu može dovesti do tih sajtova, odnosno šta je to što im ovakvi sadržaji nude, koje potrebe zadovoljavaju i koja je motivacija u osnovi prepuštanju ovakvim sadržajima. Takođe, ključni značaj predstavlja pružanje alternative detetu ili adolescentu.

Mlade je potrebno ohrabriti da se obrate za pomoć kada se suočavaju sa bitnim životnim izazovima, strpljivo ih saslušati, potruditi se da ih razumemo bez omalovažanja problema sa kojima se trenutno suočavaju. Neophodno je da znaju da nisu sami. Na ovaj način se smanjuje rizik da destruktivna igra na internetu i slični sadržaji utiču na mlade i privuku njihovu pažnju. Osnažujemo ih da na zdrav način reaguju na ono što se događa oko njih i unutar njih samih.

Ukoliko imate informacije o tome da neko usled igre "Plavi kit" ili nekog drugog razloga biva autodestruktivan i razmišlja o samoubistvu potrebno je otvoreno razgovarati o tome, pružiti podršku i informisati o mogućnostima psihološke ili psihijatrijske podrške. Naši volonteri su dostupni svakog dana od 17h do 23h, putem besplatnog broja 0800 300 303, mejla? vanja@centarsrce.org, ili ?eta na stranici www.centarsrce.org, da pruže razgovor.

Pozivamo medije da o ovom pitanju ne izveštavaju senzacionalistički, već da stave akcenat na informacije o tome kome se i na koji način osoba može obratiti za pomoć. Centar Srce u okviru svog rada između ostalog organizuje obuku na temu Samoubistvo u medijima - na?in na koji je pravilno izve?tavati o samoubistvu, te Vas pozivamo da se, ukoliko ste zainteresovani za obuku ovog tipa, prijavite na sledeću adresu office@centarsrce.org.

Na jučerašnji dan, Centar Srce je navršio tačno 25 godina, što je i obeleženo u utorak, 27. decembra, u zgradi Rektorata novosadskog Univerziteta. Jubilej je otvorila volonterka Tatjana Bokun sa uvodom o istorijatu samog Centra počevši od 1991. godine kad je Centar osnovan. Nešto više o tome rekle su i dugogodišnje volonterke Slavica Ranisavljev Kovačev i Jelena Vuleta od kojih smo imali priliku da saznamo i kakvo je trenutno stanje u Centru. Iako proteklu godinu možemo ispratiti zadovoljni svojim radom, ipak ćemo je pamtiti i po velikoj, premda privremenoj promeni u vezi sa radnim vremenom. U nadi da se naša novogodišnja želja povodom pruduženja radnog vremena, a samim tim i povećanja broja volontera ispuni, ovom prilikom apelujemo na sve zainteresovane da se prijave za narednu obuku. Prijava podrazumeva popunjavanje formulara koji se nalazi na našem sajtu u rubrici Volontiranje.

Jedna od glavnih inicijatorski osnivanja Centra, Slobodanka Stanković, dočarala nam je šta u stvari znači biti volonter Centra Srce i šta sve takvo iskustvo nosi sa sobom. Ona se podsetila koliko je bilo potrebno entuzijazma i energije za pokretanje i održavanje ovog centra, saradnje sa drugim organizacijama u regionu i šire.

Pored prethodno spomenutih volonterki, imali smo priliku da od svog prijatelja Džona Lenard iz bratskog centra Vinčestera čujemo kako je to bilo sarađivati i družiti se sa našim volonterima u protekllih nekoliko godina. Džon nas je podsetio kako je početak naše saradnje izgledao, koliko smo naučili jedni od drugih i koliko nas je ovaj odnos obogatio. Između ostalog, imali smo i priliku da diskutujemo o sličnostima i razlikama volontiranja u Velikoj Britaniji, odnosno Vinčesteru, i u Novom Sadu.

Naposletku, imali smo priliku da čujemo prof. Jelenu Srnu sa Filozfskog fakulteta u Beogradu, koja je sa nama podelila svoje utiske o monografiji o 25 godina rada SRCA, i pozvala nas da je pročitamo, čak i više puta, jer je njeno dejstvo takoreći lekovito. U pisanju monografije učestvovali su volonteri, sadašnji i bivši članovi Srca, prijatelji, saradnici koji su svoje utiske podelili kako u pisanoj formi, tako i fotografijama koje su obeležile njihov i život SRCA.

Obeležavanje jubileja je nastavljeno na koktelu, gde su prisutni imali priliku da se međusobno druže i uživaju uz muzičku pratnju našeg klavijaturiste.

Možemo reći da je 25 godina Centra SRCE obeleženo u svečanoj i toploj atmosferi. Uživali smo razmišljajući i predstavljajući šta smo do sada postigli. Ipak, ostavili smo prostor i za razgovor o budućim planovima, izazovima koji nas čekaju u 2017. godini. Hvala svima koji su svojim prisustvom uveličali naše slavlje.

Kako se praznici i kraj godine polako približavaju, mnogi iskuse povratak tuge dok se prisećaju lepih vremena sa voljenom osobom koja je preminula. Gubitak i tuga su jedne od najsnažnijih emocija koje možemo osetiti. A kada se tuga vrati, posebno snažna u vreme praznika, ona može biti golema i vrlo zbunjujuća.

Tokom praznika, simptomi tugovanja koji su prethodno izbledeli, mogu se iznenada vratiti, a onda vam se čini kao da tugujete ispočetka. Ovaj momenat je poznat kao „godišnja reakcija“ ili „godišnja tuga“.

Prva godina nakon gubitka se smatra najtežom, kada tugujući prvi put doživljava nova iskustva bez voljene osobe. Dr Tereza Rando, psiholog, opisala je šest procesa koji su neophodni za prirodno tugovanje. Jedan od njih je potreba za prilagođavanjem svetu u kome više nema vaše voljene osobe. Ovo je verovatno najveća prepreka koju je potrebno savladati tokom prve godine nakon nečije smrti.

Sasvim je prirodno da se tuga javlja u talasima koji ometaju ovaj proces prilagođavanja i čine ga mnogo težim, kao što je objasnila dr Rando. Iako se godišnje reakcije mogu javljati godinama nakon smrti voljene osobe, uglavnom najteže padaju tokom prve godine, kada se suočavate sa važnim trenucima u vašem životu. Samim tim, praznici mogu biti poprilično teški jer se nagomilava tenzija.

Simptomi mogu biti nervoza, bes, poteškoće sa spavanjem koje uključuju rano buđenje ili nedostatak sna. Takođe se mogu javiti tuga, plakanje, umor, otežana koncentracija i manjak interesovanja za druženje. Simptomi ne moraju biti samo promene osećanja, nego i povratak uspomena na lepše dane, ali i onih na sam gubitak voljene osobe.

Prava istina o gubitku jeste da nikada ne prestanemo da tugujemo kada nam neko blizak premine. Ipak, postoji mnogo načina da se živi sa gubitkom, a da nam ne stvara poteškoće, a važno je samo znati da je povratak tuge sasvim prirodan deo oporavka.

Evo nekoliko predloga kako da ublažite udar godišnje tuge tokom praznika:

• Izmenite praznična okupljanja kako biste ublažili bolna sećanja na ista. Na primer, okupite se za doručak umesto tradicionalne večere, ili predložite da neko drugi bude domaćin ukoliko ste do sada to bili vi.
• Razmislite o opciji volontiranja na nekom humanitarnom događaju, u čast izgubljenoj voljenoj osobi.
• Oslonite se na vaše prijatelje i voljene da vam pomognu. Recite im koje vam uspomene najteže padaju i kako biste voleli da se odnosite prema istim. Dajte sebi oduška kada su u pitanju porodična ili društvena okupljanja, i ostanite kod kuće ukoliko vam je to potrebno. Nemojte zanemariti podršku najbližih u ovom periodu, i ostanite u kontaktu sa njima.
• Posetite savetovalište ili se priključite grupi za podršku.
• Budite blagi prema sebi i brižljivo se odnosite prema vašim uspomenama. Vi birate na koje želite da se usredsredite, a koje ćete pustiti da odu ukoliko vas zadržavaju u prošlosti ili vam stvaraju nelagodu.
• Ublažite bol tako što ćete se fokusirati i na srećne i na tužne trenutke koje ste delili sa voljenom osobom. Prisećanje na lepe trenutke može ublažiti bol gubitka.
• Odvojite vreme da se redovno prisetite voljene osobe i da tugujete. Iskoristite to vreme da svesno vratite određene uspomene, a da neke ipak ostavite sa strane. Mnogima pomaže ako zamisle da se uspomene nalaze u kutijama, koje mogu da otvaraju i zatvaraju po potrebi.
• Rituali i memorijali su tu da pomognu da se obeleži godišnjica smrti, dok su u isto vreme prepuni emocija. Prisetite se vaše kulture, porodičnih tradicija, i verskih ili duhovnih verovanja, kako bi vam pomogli da se adekvatno prisetite izgubljene osobe.

Napisala: Deb Del Vecchio-Scully, profesionalni savetnik za posttraumatski stres/traume

Prevela: Tamara Rudić

Reference:

1. Corr, C. A., Nabe, C. M. and & Corr, D. M. (1997). Death and Dying, Life and Living, Pacific Grove, CA: Brooks/Cole Publishing Company.
2. Rando, T. A. (1993). Treatment of Complicated Mourning. Champaign, IL: Research Press.

Centar Srce će u utorak, 27.12.2016. godine, sa početkom u 18h u amfiteatru Rektorata Univerziteta u Novom Sadu proslaviti 25 godina rada. Ovih prvih četvrt veka postojanja obeležile su brojne velike promene koje su se događale u društvu, ali i u samom Centru. Ono što se nije promenilo jeste želja volontera i volonterki Centra Srce da razgovaraju sa osobama koje pate, koje su usamljene, ne vide izlaz iz brojnih problema, razmišljaju o samoubistvu. Od decembra 1991. do danas, obavili smo preko 40.000 razgovora sa osobama koje su tužne, zbunjene, uplašene...Sa onima kojima je bio potreban sagovornik koji ume da sluša i koji razume.

Veoma smo ponosni na ovih 25 godina. Bili smo svaki dan tu za one koji nas zovu i trudili se da budemo što bolji i dostupniji. Tako smo vremenom u naš uvrstili nove vidove komunikacije – mejl i čet. Sugrađanima smo pružali podršku na uličnim akcijama, festivalima, tokom obeležavanja značajnih datuma kalendara mentalnog zdravlja. Sarađivali sa velikim brojem državnih institucija, preduzeća i organizacija civilnog društva u zemlji i inostranstvu, a sve sa ciljem bolje, sveobuhvatnije prevencije samoubistva.

Tokom poslednjih 25 godina stopa samoubistva u Srbiji je smanjena za više od 30%, iako je i dalje iznad Evropskog nivoa. Ovaj podatak nam govori da imamo još mnogo da radimo, ali i da je smanjenje samoubistva u društvu moguće i stvar svih nas.

U prethodnih 25 godina nismo ostvarili sve čemu smo se nadali. Pre svega želeli bismo da produžimo svoje radno vreme i da otvorimo mogućnost za razgovore licem u lice. Nadamo se da ćemo to ostvariti u vremenu koje je ispred nas.

Na svečanosti kojom će biti obeležen rodjendan Centra Srce će se govoriti o iskustvu koje Centar ima u oblasti pružanja podrške i prevenciji samoubistva, nastalim tokom prethodnih 25 godina, uspesima kojima se Centar Srce ponosi, kao i izazovima koji nas prate sve ove godine. Za ovaj rođendan pripremili smo monografiju o radu Centra Srce od njegovog osnivanja do danas. Monografija je pokušala da obuhvati sve one važne činjenice, fotografije, doživljaje koje čine naš Centar onim što jeste. Za ovih 25 godina smo puno naučili i stekli iskustva koja rado delimo sa svima koji žele da zaštite i unaprede svoje, ili mentalno zdravlje drugih. U tom poslu nam pomažu mnogi partneri i prijatelji koje očekujemo na proslavi 25. rođendana, a kojima ćemo se ovim putem i zahvaliti na poverenju i podršci.

Centar Srce počinje sa obukom novih volontera krajem oktobra. Rok za prijavu zainteresovanih je 22.10.2016. Detalje o načinu prijavljivanja i potrebnim informacijama možete videti ovde.

Centar “Srce” obeležava u decembru značajan jubilej – 25 godina neprekidnog rada. Od decembra 1991. pa do danas, obavili smo preko 40.000 razgovora sa osobama koje su tužne, usamljenje, zbunjene, uplašene...Sa onima kojima je bio potreban sagovornik koji ume da sluša i koji razume. Često su osobe sa druge strane linije u trenutku razgovora razmišljale da je samoubistvo jedini izlaz. Nadamo se da su razgovori sa nama doprineli da počnu da razmišljaju i o drugim opcijama.

Za ovih 25 godina smo puno naučili i stekli iskustva koja rado delimo sa svima koji žele da zaštite i unaprede svoje, ili mentalno zdravlje drugih. U tom poslu nam pomažu mnogi partneri i prijatelji koje očekujemo na proslavi 25.rođendana.

U sklopu obleležavanja jubileja, dobili smo novi sajt, a u planu je i promocija monografije o radu Centra Srce od njegovog osnivanja do danas. O ovim, ali i drugim događajima kojima želimo da proslavimo 25.rođendan ćemo vas blagovoremno obaveštavati putem medija i putem našeg sajta.

Širom sveta se 10. septembar obeležava kao dan prevencije samoubistva. Volonteri Centra „Srce“ su ovaj značajan datum obeležili uličnom akcijom u Novom Sadu, pod sloganom „Povezivanje, komunikacija, briga“ i tribinom „Internet i pružanje podrške osobama u psihičkoj krizi“.

Na uličnoj akciji su svi zainteresovani sugrađani imali priliku da saznaju nešto više o radu Centra, načinima na koje pružamo pomoć, da razgovaraju sa volonterima o svojim problemima, ali i da se prijave za volontiranje u Centru Srce. Odaziv je bio velik, mnogo prolaznika je zastalo da razgovara o problemu samoubistva. Takođe, bili su spremni i otvoreni da podele probleme sa kojima su se sami suočavali tokom godina, načine na koji su im pristupili, prevazišli.

Pored javne akcije održana je i tribina „Internet i pružanje podrške osobama u psihičkoj krizi“. Na tribini su govorile Tanja Bokun psihološkinja, volonterka Centra Srce, Doc.dr Snežana Ukropina, spec. socijalne medicine, predstavnica Instituta za Javno zdravlje Vojvodine, Ina Borenović, psiholog, osnivač i urednik internet sajta Psihoverzum i Stanislava Popov, doktor psiholoških nauka, psihoterapeut i autor tekstova na teme samopomoći na Psihoverzumu. Tribinom se ukazalo na značaj novih tehnologija, kao sredstva pružanja pomoći onima koji se nalaze u psihičkoj krizi i upotrebi internet prostora za prenošenje poruke o značaju mentalnog zdravlja.

Aktivnosti kojima je obeležen Svetski dan samoubistva su sprovedene u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Vojvodine, a pod pokroviteljstvom Gradske uprave za zdravstvo.

Saradnja između Exit festivala i Centra SRCE postoji od 2004.godine, a od 2006. godine je rezultirala stvaranjem Welfare prostora na festivalu. To je prostor za informisanje, pomoć, podršku i odmor. Osnovne aktivnosti su u okviru ovog prostora usmerene na razgovor sa osobama koje su u krizi i pruzanje emotivne podrške.

I ove godine je Welfare bio prostor za razgovor sa posetiocima, ali i za aktivnosti usmerene na edukaciju iz oblasti zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja, borbu protiv predrasuda i diskriminacije, promociju različitosti i tolerancije; pre svega kroz anekete, distribuciju propagandnog materijala, kreativne radionice, pružanje pomoći osobama sa invaliditetom i dr.

Kao organizacija koja je prvenstveno fokusirana na osećanja, SRCE posetiocima tokom festivala daje mogućnost da svoje emocije izraze i verbalno i neverbalno kroz pravljenje poklona, izradu crteža, ostavljanje poruka na posebnim tablama i sl. Takodje su dostupne i servisne informacije (npr. pomoć u snalaženju posetiocima sa drugih govornih područja ) i servis izgubljeno-nadjeno. Pored toga, volonteri kroz svoj celokupan rad promovišu volonterski rad i ukazuju na njegov značaj u razvoju civilnog društva.

Naročit značaj ove godine je imao servis IZGUBLJENO-NAĐENO. Osim mogućnosti da, kao i prethodnih godina, tokom radnog vremena Welfare prostora prijave izgubljene i nađene stvari, posetioci su i tokom ostalog dela dana mogli da dobiju infomracije o novostima putem interneta. Volonteri Centra SRCE su putem društvenih mreža, u svim situacijama gde je bilo moguće identifikovati vlasnika, dostavljali informacije o nađenim predmetima i dogovarali preuzimanje.

Kao i svih prethodnih godina, rad je realizovan u saradnji sa festivalskim ogrankom i ogrankom Vinčester organizacije The Samaritans iz Velike Britanije koji su, zahvaljujući svom višegodišnjem iskustvu u organizovanju Welfare aktivnosti na muzičkim festivalima, dali znatan doprinos nameri da se svi posetioci Festivala osećaju što bolje i sigurnije..

U okviru projekta RAZVOJ POTENCIJALA ZA VOLONTERSKI RAD KOD MLADIH (Pokreni sebe, promeni svet) koji realizuje Centar Srce, a koji je podržan od strane Pokrajinskog sekratarijata za sport i omladinu, sprovodi se niz aktivnosti za 50 učenika srednjih škola na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. Pored mladih iz grada Novog Sada, u projekat su uključeni i učenici srednjih škola iz Bačke Palanke i Apatina jer je ideja uključivanje učenika i iz manje razvijenih opština zbog smanjenog broja usluga koje se nude u lokalu.

Cilj projekta je da se doprinese razvoju potencijala za volonerski rad kod mladih, kao i njihovom osnaživanju da aktivno deluju u zajednici. Učesnici imaju priliku da uz pomoć dugogodisnjih volontera Centra Srce kontinurano prolaze kroz niz aktivnosti kako teorijskih tako i praktičnih i da na taj način jačaju i razvijaju i svoje lične kapacitete i veštine. Pored toga što se edukuju o volonterskom radu i informišu o uslugama koje postoje u njihovoj lokalnoj zajednici, i sami su pokretači volontesrke akcije koju su održali za mlade u svom okruženju.

Završna aktivnost u okviru realizacije projekta se sprovodi tokom decembra meseca gde će učenici u svojim školama sprovesti humanitarnu akciju- prikupljanje novogodišnjih paketića za decu koja su u sistemu socijalne zaštite. Akcija će biti sprovedena u saradnji sa volonterima iz strudentske organizacije „Osmeh na dar".

Svetski dan prevencije suicida, koji je 10. septembra, centar ,,Srce" obeležava već dugi niz godina u samom centru Novog Sada. Budite deo nas srcastih toga dana, otkrijte stvari koje možda niste znali o samoj temi suicida i prevecencije.

Pored ulične akcije na Trgu slobode koja počinje od 11h, održaće se tribina u Gradskoj biblioteci u 19h, koja daje priliku svim gostima da se zajedno sa učesnicima osvrnu na dosadašnje korake u smanjenu stope suicida u Srbiji. Imaćemo priliku čuti profesionalce koji se iz različitih uglova bave ovom problematikom i koji svakodnevno pružaju podršku ljudima u krizi. Čitava tribina predstavljaće uvertiru u početak postavljanja temelja za nacrt nacionalne strategije za prevenciju suicida.

Gosti tribine su: prof. dr Slavica Đukić Dejanović, Klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", Skupštinski odbor za zdravlje i porodicu dr Gorica Đokić, Klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", Evropski Koledža za Neuropsihofarmakologiju za Srbiju doc. dr Snežana Ukropina, Institut za javno zdravlje Vojvodine, Medicinski fakultet u Novom Sadu prof. dr Aleksandra Nedic, Klinika za psihijatriju Novi Sad, Medicinski Fakultet u Novom Sadu dr Miodrag Doroški, Klinika za psihijatriju u Novom Sadu psihol. Milka Basarić Tanja Bokun, centar ,,Srce"

Na ovom linku možete videti event na fejsbuku

Ako želite da razgovarate sa našim volonterima možete nas naći na više lokacija na EXIT-u.

Glavni štand je na WELFARE-u, kod food land-a, gde smo za vas pripremili zanimljive radionice. Tu smo za vas svakog dana dok traje festival, od 19-02h.

Centar Srce je prisutan i na NGO u periodu od 18-22h gde uvek možete dobiti informacije o volontiranju ili pak razgovarati sa nama o onome što vas muči. Naši volonteri su prisutni i u bolnici kod Main stage-a kao i u samom kampu od 11-14h.

Očekujemo vas!

Zajedničko saopštenje Centra Srce i Nezavisnog društva novinara Vojvodine povodom objavljivanja detalja iz istrage o samoubistvu prijatelja zaštitnika građana, Saše Jankovića

Tragični slučaj samoubistva prijatelja ombudsmana Saše Jankovića, koji se dogodio 1. aprila 1993. godine već nekoliko dana dobija veliku pažnju medija.

Detaljne informacije o ovom tragičnom događaju se objavljuju ne samo na internet portalima medijskih kuća, nego i na zvaničnoj internet prezentaciji državne institucije – Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Na internet stranici MUP-a su postavljeni dokumenti u kojima postoji detaljan izveštaj o načinu na koji je to samoubistvo izvršeno.

Apelujemo da državne institucije, konkretno u ovom slučaju MUP, izbegavaju prenošenje uznemirujućih detalja o načinu smrti žrtve, jer oni nanose bol i porodici i uznemirenoj publici. Želja za prestankom života, i samo razmišljanje o samoubistvu se javljaju usled ličnih razloga pojedinca i svako samoubistvo je jedinstveno po patnji koju osoba oseća i načinu na koji želi da je reši.

Događaji poput ovog privlače veliku pažnju medija i ogromno interesovanje publike, pa zbog toga apelujemo i na medijske kuće i novinare da, u trci sa najsvežijim i najintrigantnijim informacijama, sačuvaju dostojanstvo žrtve i porodice. Korektno izveštavanje bez nagađanja i pretpostavki i otkrivanja ličnih detalja je jedini način da se izbegne dodatna patnja i bol.

Upozoravamo na tzv. "Verterov efekat", odnosno činjenicu da ako se samoubistva javno vide i ako se o njima detaljno izveštava, ljudi koji možda u tom momentu razmišljaju da okončaju živo počine samoubistvo na isti način kao što je predstavljeno u medijima. Iz ovih razloga smatramo da je ovako detaljno prikazivanje slučaja samoubistva sigurno škodi ne samo porodici i bližnjima osobe koja je izvršila samoubistvo, već i javnosti koja čita ovakve objave.

Srbija je zemlja koja ima visoku stopu samoubistava. Zbog toga je potrebno govoriti, izveštavati i edukovati javnost kako da prepozna osobu koja pati, kako da joj pomogne i bolje razume. Na ovaj način se može značajno uticati na prevenciju samoubistva u društvu. Za to su odgovorni i mediji i državne institucije.

Centar Srce je dostupno svakog dana od 14h do 23h na besplatnom broju 0800 300 303, mejlu: vanja@centarsrce.org, i na četu na sajtu: www.centarsrce.org.

Volonteri Centra Srce i Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Ako se na trenutak zainteresujete na internet pretraživanjima za reč "Depresija" izaći će vam beskrajan spisak poznatih ličnosti iz sveta, koji su na neki način bili zahvaćeni ovim oboljenjem, i nemaju nikakav problem da o tome pričaju, ali ne i u Srbiji.

U Srbiji o toj temi govore isključivo lekari, kao da se to dešava negde drugde i nekom drugom, ali statistike pokazuju potpuno različitu sliku.

U Srbiji ovo oboljenje spada među vodećim poremećajima zdravlja, poslednjih deset godina. Sve više mladih ljudi je na antidepresivima... Čini se, sve više radimo kako bi nam bilo bolje, a sve smo dalji od svoje suštine...

Sagovornici: Ivan Ergić bivši fudbaler, Aleksandra Krunić slobodni umetnik, Zaharije Trnavčević novinar, dr Milan Milić.

Povodom 10. oktobra, Svetskog dana mentalnog zdravlja, razgovarali smo o budućem zajedničkom delovanju sa predstavnicima institucija i organizacija u oblasti mentalnog zdravlja.

Naši volonteri su održali edukativni seminar "Pružanje emotivne podrške osobama u krizi" u septembru, u Psihološkom savetovalištu za studente u Nišu

Svakih 40 sekundi jedna osoba u svetu izvrši samoubistvo, što u proseku iznosi oko 800.000 samoubistava godišnje!!!

Centar za prevenciju samoubistva i pružanje emotivne podrške „Srce" poziva Vas da prisustvujete obeležavanju 10-og septembra, Svetskog dana prevencije samoubistva.

Pridružite nam se da ukažemo koliko je važno otvoreno razgovarati o ovoj temi!

Program obeležavanja Desetog septembra će se sastojati iz dva dela. Ulična akcija na Trgu slobode počinje od 11 časova, prilikom koje će svi zainteresovani sugrađani imati priliku da saznaju nešto više o radu Centra, načinima na koje pružamo pomoć, da razgovaraju sa volonterima o svojim problemima, ali i da se prijave za volontiranje u Centru. Drugi deo, predstavlja radionica na kojoj možete saznati više o nama, kao i o samoj temi samoubistva, a koja će se održati u prostorijama Kulturnog centra Novog Sada od 15 časova (Katolička porta br.5).

I DEO: SAMOUBISTVO

Samoubistvo - istine i zablude 15.00h - 15.45h

Samoubistvo - šta raditi ukoliko je osoba suicidna, kome se obratiti za pomoć 15.45h - 16.30h

II DEO: VOLONTER U SRCU

Volontiranje - šta dobijamo? 16.45h - 17.45h

Volontiranje u centru Srce 17.45h - 18.15h

Centar SRCE je i ove godine prisutan na EXIT festivalu.

Ako želite da razgovarate sa našim volonterima možete nas naći na više lokacija na EXIT-u. Glavni štand je na WELFARE-u gde smo za vas pripremili zanimljive radionice. Centar Srce je prisutan i na NGO gde uvek možete dobiti informacije o volontiranju ili pak razgovarati sa nama o onome što vas muči. Naši volonteri su prisutni i u bolnici kod Main stage-a kao i u samom kampu. Dođite da se družimo.

https://www.youtube.com/watch?list=UUrGA0DlHdns4Fj5PuXjbqBg&v=tpg6VNDgOAk

Kao centar koji se bavi emotivnom podrškom, obaveštavamo sve da su naši brojevi telefona, mail i chat dostupni svakom kome je trenutno emotivna pomoć najpotrebnija.

10. oktobar se obeležava kao Svetski dan mentalnog zdravlja. Svetska zdravstvena organizacija je ove godine 10. oktobar posvetila mentalnom zdravlju starijih osoba. U našoj sredini se jako mali deo resursa daje očuvanju mentalnog zdravlja. Ovo posebno pogađa stare osobe koje se susreću sa velikim promenama, gubitkom bliskih osoba, snaga, samostalnosti.

U četvrtak, 10. oktobra će volonteri Centra Srce od 10h do 13h na platou ispred Gradske biblioteke u Novom Sadu održati uličnu akciju na kojoj će razgovarati sa sugrađanima o njihovim problemima, osećanjima, potrebama. Obzirom na visoku stopu suicida osoba preko 60 godina Centar Srce će tog dana najaviti početak realizacije projekta OSNAŽIVANJE RESURSA ZA PREVENCIJU SUICIDA KOD STARIH.

Obeležavanje 10-og septembra, međunarodnog Dana prevencije suicida

Centar za prevenciju suicida i pružanje emotivne podrške” Srce” obeležiće 10-og septembra međunarodni dan prevencije suicida. Centar “Srce” jeste jedina organizacija u Srbiji koja se kontinuirano bavi problemom suicida i pružanjem podrške osobama u krizi svakodnevno, putem e-maila, čet razgovora i telefona. 45 volontera Centra je prošle godine ostvarilo preko 3500 kontakata sa osobama koje su u krizi, od čega je 30% njih razmišljalo da počini samoubistvo.

Veličina problema suicida postaje jasna kada se zna da je Srbija na 13. mestu u svetu po broju samoubistava godišnje, a da se Vojvodina kao regija izdvaja i za Srbiju iznadprosečnom stopom suicida.

Predviđeno je da 10.09. bude organizovana konferencija za medije kojom bismo skrenuli pažnju na problem suicida, ali se takođe i zahvalili gradu Novom Sadu na podršci u realizaciji projekata, kao i kompaniji Delta Generali, koja je jedan od retkih donatora našeg centra. Takođe, želeli bismo da informišemo javnost o novom projektu kojim ce Centar narednih meseci da se bavi, a tiče se prevencije suicida kod starih, kao visoko rizične grupe.

Od 17h počinje akcija na Trgu slobode, putem koje želimo sugrađanima da skrenemo pažnju na problem suicida, ali i da ih podsetimo na postojanje Centra “Srce”, kome već 22 godine mogu da se obrate ako im je pomoć potrebna. Ovogodišnji slogan akcije jeste: “Stigma – najveća barijera u prevenciji suicida” te ćemo kroz razgovor pokušati da utičemo na destigmatizaciju osoba koje su suicidne, kao i da informišemo sugrađane na koji način mogu da razgovaraju sa bliskim osobama, kod kojih primete da se osećaju loše. Takođe, biće mogućnosti da se zainteresovani prijave na novu obuku Centra “Srce”, koja počinje u oktobru i time postanu volonteri Centra.

Ovim putem vas pozivamo da nam se pridružite na akciji na Trgu slobode.

Centar SRCE je ove godine na WELFERE prostoru, NGO stejdžu i u kampu ¦ WELFARE prostor se ove godine nalazi na glavnom putu, pored rege stejdža, pored hitne pomoći, biće otvoren svakog dana od 19h do 03h.

Možete očekivati: razgovor, izražavanje emocija kroz reči i crteže, kreativno izražavanje kroz pravljenje poklona za druge, mesto za odmor, emotivnu podršku, brigu nakon ukazane hitne pomoći, pomoć osobama sa invaliditetom u kretanju kroz festivalski prostor, pomoć posetiocima sa drugih govornih područja u snalaženju, servisne informacije, ankete i upitnike, informativni i edukativni materijal, upoznavanje sa festivalskim prostorom i Novim Sadom.

Osim WELFARE prostora Srce je ove godine i u kampu svaki dan od 10h do 14h.

Kao i na NGO prostoru od 19h do 23h.

OČEKUJEMO VAS! :)

U ponedeljak, 31.12.2012. navršava se punih 21 godina od dana kada je u ruke prof dr Slobodanke Stanković i dr Slavice Selaković-Bursić konačno došao overen dokument o registraciji Savetovališta za psihološku pomoć učesnicima rata. Bio je to rezultat velikog truda, entuzijazma i priprema grupe studenata završnih godina medicine i psihologije. Ali, kako se kasnije pokazalo, i tek prva stepenica u razvoju jednog veoma značajnog i po mnogo čemu jedinstvenog centra za intervencije u krizi koji danas okuplja oko 50 volontera i odgovori na preko 4000 poziva, poruka i pisama koje stižu od ljudi u trenucima kada im je podrška i razumevanje okoline preko potrebno.

Od tog decembra 1991 Savetovalište je prešlo dug put. Od problema u vezi sa učescem u ratu, došli smo do problema vezanih za svakodnevni život. Od male grupe studenata, postali smo organizacija volontera svih uzrasta, zanimanja i opredeljenja. Od male novosadske kancelarije postali smo deo medjunarodne mreže za prevenciju samoubistva koja broji 40000 članova širom sveta. Od jedne telefonske linije za pomoć danas nudimo razgovor putem tri telefonske linije, e-maila, chat-a i razgovora licem u lice. Posle nekoliko promena delokruga rada i imena, postali smo Centar za emotivnu podršku i prevenciju samobistva Srce.

Osim velikog značaja koji je rad organizacije tokom svih ovih godina imao za osobe u krizi, delatnost centra sada obuhvata sprovodjenje preventivnih programa u oblasti zaštite mentalnog zdravlja, edukacije za pomagačke i prosvetne profesije, niz akcija vezanih za smanjenje predrasuda prema samoubistvu i promociju volonterskog rada. Ovi programi se sprovode u Srbiji, regionu i mnogim drugim zemljama i na taj način volonteri Srca dele svoja dragocena iskustva i znanja sa drugima, ali uče kako da budu bolji i kako da na što bolji način pomognu svima kojima je razgovor potreban.

(potpuno lično)

Postoje momenti u životu kada poželimo da doprinesemo. Često su to oni trenuci kada se sami u svojim životima suočimo sa gubitkom, emotivnim krizama, kada smo i sami slabi, ranjivi. Tada negde osetimo potrebu za razgovorom, podrškom, razumevanjem. Nekada je dobijemo, pa shvatajući koliko ona ume da znači, poželimo i sami da to umemo pružiti. Češće je nemamo, pa u prevazilaženju svih tih teških momenata , dobijemo snagu i znanje za koje osećamo da bismo mogli podeliti.

Otkud ja tu? I moj muž bi voleo da zna taj odgovor. :) Ali to je deo koji, čini mi se, nikad neće razumeti. Tu sam upravo zbog toga što deo mene ostaje skriven za pogledemeni bliskih ljudi. Nepodeljen. Nemam utisak da oni mogu to shvatiti na pravi način. S kim da delim? Kako? Zar nismo svi uvek u onom strahu da neće biti shvaćeno? Ili, tačnije, da će biti zloupotrebljeno. Prvom prilikom kada rasprava bude tražila argumente. Da. Otvaranje je teško. Jer nas čini ranjivim. A drugima daje moć da nas povrede. Ne povredi samo grubost, odsustvo potrebe da čuju, prebacivanje na njih same i lično. Ne povredi čak toliko ni nemogućnost da se stvari sačuvaju od daljeg prepričavanja, komentarisanja. Povredi češće samo nerazumevanje. To što ono što nam je istinski dragoceno (razmišljanja, osećanja, strahove, iracionalno) drugi svedu na svoj nivo razumevanja. Zar to nije najveća zloupotreba? I to ona koju teško mo izbeći.

Zato sam tu. Želim da razumem. Sebe prvenstveno. Negde verujem da samo čovek koji je u stalnom promišljanju o sopstvenim reakcijama, mislima, emocijama, koji pokušava da poveže i pronađe smisao u svemu tome, može istinski razumeti druge. Bar se približiti tome. Jer, ne tražimo mi da nam neko odgovori na pitanje „Kako dalje?“. To je samo krik koji se javi u momentima očaja. Tražimo da neko prepozna ono što je u nama, da razume. Da nam pomogne da i sami shvatimo ono što nam se dešava u periodima kada smo zbunjeni, razbijeni, uplašeni, povređeni. Pokušaj da drugome to objasnimo često daje oblik tim mislima i emocijama koje se vrte u začaranom krugu. A oblik je već korak dalje u prevazilaženju. Ono što širi prostor i omogućava iskorak. Nekad čujemo svoje misli tek kada ih izgovorimo. Suočimo se sa emocijama tek kada o njima pričamo. Deluje čudno, ali je tako. To je ono što razgovore čini dragocenim. I magičnim ponekad.

Tu dolazim do one druge bitne reči: saosećanje. Da li je to slabost? Hiljadu puta su mi rekli da sam previše osetljiva. Direktor smatra da mi je to jedina mana. Eh, sreća pa je saosećajnost dosta izražena, da ne vidi druge. :P Da, saosećajnost i osetljivost na tuđu bol može biti razarajuća. Jer to je talenat koji se mora razvijati. Ne umemo da upravljamo time, kao ni mnogim drugim darovima koje smo dobili. Zloupotrebimo ga sami, pretvarujući ga u brigu, nemir i anksioznost. To je drugi razlog zašto sam tu – da naučim da sa tom osetljivošću izlazim na kraj na pravi način. Saosećati ne znači preuzeti tuđe emocije. Ne znači biti i sam slomljen, uplašen, ranjen. Ne znači poneti tuđe kofere sa problemima i pridodati ih svojim koji su već i sami preteški i prepunjeni. Hej, pa ko će onda da pomaže, izvlači? Zar možemo nositi tuđe kada imamo i previše svojih? Ali poenta nije to, poenta nije to. Jer jednom, kad naučimo da tuđe ne nosimo sa sobom i svoje lakše ostavljamo. Jednostavno naučimo da ne nosimo ništa nepotrebno i opterećujuće – čije god.

Pogrešno je misliti da možemo nešto konkretno pomoći. Da možemo spasiti, značajno uticati na nekog. Rešiti njegove probleme. Preusmeriti. Izlečiti. Ali to nije ni potrebno, to nije ono zašto smo tu. Saslušati. To je sve. Da, to je SVE. Dovoljno je osetiti tuđe emocije. Dovoljno je da onaj sa druge strane telefona prepozna prepoznavanje. Da oseti da ga neko čuje. Zaista je neverovatno kolika je moć toga – koliko deluje malo, a koliko ume da znači. Zar nam nije svima upravo to potrebno?

Majka sam troje dece. Imam zahtevan posao. I ne, nemam višak vremena. Vreme koje provodim u Srcu za mene nije potrošeno. Investirano je. Za moju decu, za mog muža, za moje roditelje, porodicu, prijatelje. Za mene. Jer ako umem saslušati, ako umem razumeti, pronaći prave reči i ton, ako umem biti tu kad je nekom potrebno - to će njima značiti. Investicija za one momente kada će oni to trebati. Istina, nije mi više bitno da opravdam koliko njima to može biti dragoceno – znam koliko meni lično jeste. I to se sam dobila radom ovde – razmevanje sopstvenih motiva i emocija i prestanak potrebe da se pravdam.

Mislila sam da nemam dovoljno snage za ovaj posao. Mislila sam da ću imati stalni utisak da nisam učinila dovoljno. Da ću se osećati loše. Da će tuđa bol, strah, nemoć i osećaj besmisla produbiti iste te emocije u meni. Da će ih kao lavinu pokrenuti i da ću biti previše slaba da sa tim izađem na kraj. Mislila, mislila! Tu dolazimo do najvećeg značaja koji ovaj rad ima za mene: a to je shvatanje koliko pojma nemam ni o čemu, a naročito o sopstvenim snagama. Utisak da poznajem sebe, druge i život bio je potpuno pogrešan. Sada bar znam koliko malo o svemu znam. I koliki je prostor da učim. Kroz razgovore sa drugima, kroz tuđa iskustva. Kroz posmatranje sebe, svojih misli i emocija u toku razgovora.

I za kraj, želim da se zahvalim svima onima koji su sa mnom podelili najdublja osećanja, strahove, bol. Dragocene misli. Nemaju pojma koliko to znači, koliko utiče na mene, na moja razmišljanja. Na hrabrost da se i sama otvorim. Sebi, najpre. Jer to i jeste poenta priče: otvarajući se drugima, otvaramo se sebi.

Volonterka Centra Srce

Centar “Srce” je organizovao konkurs za fotografije sa temom „Korak ka napred, korak ka sreći“, koji je podržan od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Oko 60 autora je poslalo svoje fotografije, dok su odabrane pregledane preko 7000 puta na društvenim mrežama. Nakon konkursa najbolji radovi su bili izloženi u Kulturnom Centru Grada Novog Sada. Cilj konkursa i same izložbe jeste približavanje značaja mentalnog zdravlja mladima i isticanje sveobuhvatnosti ovog koncepta.

Centar Srce se bavi pružanjem emotivne podrške i prevencijom samoubistva putem telefona, elektronske pošte i četa. U toku prošle godine je stopa suicida (broj samoubistava na 100000 stanovnika) u Srbiji je iznosila 17.3, dok je u Vojovdini 22.5, što nas dovodi na nezavidno 14. mesto u svetu. Razloga za ove brojke je mnogo, jedan od njih je nebriga o mentalnom zdravlju stanovništva.

Mentalno zdravlje je stanje blagostanja u kome osoba ostvaruje ili koristi svoje sposobnosti i potencijale, može da se nosi sa stresorima svakodnevnog života, radi produktivno i ostvaruje doprinos društvu. Konkurs i izložba fotografija su pokazali kako mladi doživljavaju ovaj koncept i u čemu vide izvor sopstvenog blagostanja. Kroz fotografiju oni su izrazili svoje stavove, teženje i odnos sa samim zdravljem.

Broj dobijenih fotografija je bio zadovoljavajući, te je i izložba bila više nego uspešna. Promatrajući dobijene i izložene fotografije možemo izvući jednu novu sliku koja govori o načinu na koji mladi vide mentalno zdravlje. Veći deo dobijenih fotografija je pokazivao prizore koji govore o stabilnosti, lepoti, nekom unutrašnjem osećaju blagostanja. Ovaj vid mentalnog zdravlja odgovara prvom delu definicije. Jedan, manji, deo fotografija je prikazivao kretanje, korak ka nečemu, korišćenje svojih potencijala, aspekt mentalnog zdravlja koji obuhvata upravo našu aktivnost i zalaganje, koji je proces više nego stanje.

Usudili bi se reći da ova izložba fotografija upućuje na stav mladih prema mentalnom zdravlju. Misao o njemu je prisutna i vidi se kao nešto čemu težimo, što nas čini srećnim. Ipak, potrebno je osvestiti bitan deo mentalnog zdravlja koji označava ostvarivanje potencijala, sposobnosti, suočavanje sa preprekama i izazovima.

Put kojim smo krenuli je dobar, ali potrebno je načiniti još koraka ka razumevanju mentalnog zdravlja, njegove uloge, značaja, posledica. Zahvaljujemo se podršci Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu.

Kad kažemo zdravlje, uglavnom mislimo na fizičko, telesno zdravlje. Zanemarujemo njegov bitan deo - mentalni. Kao što telo treba zdravo hraniti, razvijati, odmarati, negovati tako i psihu treba hraniti, razvijati, lečiti. Mentalno zdravlje je stanje blagostanja u kome osoba ostvaruje ili koristi svoje sposobnosti i potencijale, može da se nosi sa stresorima svakodnevnog života, radi produktivno i ostvaruje doprinos društvu.

Danas je dan mentalnog zdravlja – dan kada treba da se podsetimo njegovog značaja, kad treba sesti nasamo sa sobom i proveriti da li je naše mentalno telo gladno, da li se razvija u željenom pravcu, da li nas nešto boli. Danas, takođe, trebamo da obećamo sebi da ćemo naći više vremena za brigu o njemu.

Mentalna bolest je zdravstveni problem koji u značajnoj meri slabi mogućnosti osobe da misli, oseća i dela, izaziva distres i osujećuje funksionisanje osobe u važnim životnim oblastima. Mentalna bolest ima mnogo imena, klasifikacija, načina prezentovanja, ali zapravo je jedno zajedničko: koči osobu da ostvari svoje potencijale, da bude zadovoljna sobom, svetom oko sebe, funkcioniše u društvu…

Razlika koju pravimo između mentalnog i fizičkog je ovde najočiglednija. Kad je nečija bolest povezana sa telesnim, iskazujemo žaljenje, nudimo podršku, posećujemo u bolnici, imamo mnogo razumevanja, strpljenja i besni smo na bolest koja je zahvatila našeg rođaka, prijatelja, poznanika. Ali kada je neko mentalno bolestan? Uplašimo se, sklonimo se, zažmurimo, ne razumemo, nemamo strpljenja.

Da li ste znali da se kada doživimo socijalno odbacivanje aktiviraju isti receptori mozga kao i kada doživimo fizičku povredu? Usamljenost boli. Ljudima koji imaju mentalni problem je upravo podrška potrebna, a upravo su za to uskraćeni. Mentalna bolest nije zarazna, ali ravnodušnost jeste.

Volonteri Centra Srce će 10. septembra u Novom Sadu obeležiti Dan prevencije samoubistva. Ovim putem želeli bismo da pozovemo sve vas koji poštujete naš rad i želite da saznate nešto više o problemu suicida da nam se pridružite. Biće reči o znacima prepoznavanja suicidnih namera, posledicama samoubistva, načinima suočavanja sa emotivnim problemima, vidovima pomoći i prevencije. Dobićete informacije i o samom Centru Srce, o načinima na koje pomažemo, kao i mogućnostima za volontiranje.

Program obeležavanja Desetog septembra će početi:

U 17 časova akcijom na Trgu slobode (ispred SNP, a pored Mekdonaldsa), prilikom koje će svi zainteresovani sugrađani imati priliku da saznaju nešto više o radu Centra, načinima na koje pružamo pomoć, da razgovaraju sa volonterima o svojim problemima, ali i da se prijave za volontiranje u Centru.

Program se nastavlja u Velikoj sali Kulturnog centra Novog Sada (Katolička porta br.5). U 18:30 časova će biti otvorena izložba slika i dodeljene nagrade pobednicima foto-konkursa koji je Centar Srce organizovao, na temu „Korak ka napred – korak ka sreći“. A pod pokroviteljstvom Pokrajnskog sekretarijata za sport i omladinu.

Nakon dodele nagrada, od 19 časova, biće održana besplatna projekcija filma „Slobodan pad“ (više o filmu na http://freefallfilm.co.uk/).

Film „Slobodan pad“ („Free fall“) bavi se razumevanjem suicidne krize iz ugla suicidnih osoba, njihove porodice, psihologa i psihijatara, kao i volontera iz Centara poput Srca, koji rade u Velikoj Britaniji. „Slobodan pad“ je moćan film, baziran na intimnim i ličnim iskustvima i do detalja istražuje faktore iza suicidnih kriza. Uz pomoć stručnjaka koji se bave suicidom i depresijom nude se pozitivni i praktični koraci koji mogu pomoći.

Centar „Srce“ je samo u toku 2012. godine primio preko 2800 poziva osoba kojima je pomoć potrebna. S obzirom da je naša zemlja prema stopi izvršenih suicida trinaesta na svetu, Dan prevencije suicida je prilika da osobe kojima je pomoć neophodna, saznaju da postoji neko ko je spreman da im je pruži. Nadamo se da ćete se odazvati našem pozivu i da ćemo zajedno poslati poruku da samoubistvo ne mora da se dogodi.

Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva „Srce“ vas poziva da učestvujete na konkursu za najbolju fotografiju na temu „Korak ka napred, korak ka sreći“. U saradnji sa Pokrajinskim sekreterijatom za sport i omladinu, Centar Srce želi na ovaj način da promoviše značaj očuvanja mentalnog zdravlja, veoma bitnoj temi kojoj se ne poklanja dovoljno pažnje.

Centar Srce je nevladina, neprofitna, volonterska organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške i prevencijom samoubistva. Centar postoji već 20 godina u Novom Sadu. Volonteri svakog dana od 14h do 23h, pružaju podršku svima koji za to osete potrebu putem besplatnog broja telefona (0800 300 303), elektronske pošte (vanja@centarsrce.org) i čet servisa (www.centarsrce.org).

Mentalno zdravlje je stanje blagostanja u kom osoba ostvaruje ili koristi svoje sposobnosti i potencijale, može da se nosi sa stresorima svakodnevnog života, radi produktivno i ostvaruje doprinos društvu (Svetska zdravstvena organizacija, 2001). Mentalno zdravlje je stanje psihološkog i socijalnog blagostanja koje omogućuje ljudima da rade produktivno, ostvaruju smislene interpersonalne odnose, i prevladavaju stresore svakodnevnog života.

Postoji nekoliko dimenzija koje doprinose mentalnom zdravlju, ličnom blagostanju. Jedan od najbitnijih je doživljaj rasta, osećaj da se tokom života stalno usavršavamo, menjamo ili razvijamo. Čini je utisak da smo svakim danom sve bliži svojim ciljevima, kroz učenje i iskustvo. Gledajući u napred negujemo uverenje da se mnoge stvari mogu naučiti tokom života. Napredak se može osetiti u svakom životnom polju: partnerskom, prijateljskom, profesionalnom...

Pozivamo vas da fotografišete trenutke koji vas inspirišu, kroz koje se razvijate svoje kapacitete i sebe u celosti. Možete obeležiti događaje koji čine da se osetite srećnim, zadovoljni sobom, bliži svom cilju ili ostvarenju istog. Podelite sa nama vaš pogled na sebe i svet oko sebe.

Svoje fotografiju ili fotografije nam pošaljite na adresu office@centarsrce.org. Ne postoje ograničenja koja se tiču dimenzija fotografija. Na ovu adresu možete postaviti i sva dodatna pitanja.

Konkurs je otvoren mesec dana, odnosno do 25. avgusta. Odlučivanje o pobedniku, njegovo proglašenje i dodela nagrada biće organizovani na Svetski dan prevencije samoubistva, 10-og septembra. Autore najuspešnijih fotografija očekuju nagrade u obliku dogovorenih vaučera, u iznosima od 5000 i 3000 dinara.

Centar „Srce“ je u saradnji sa Radio Novim Sadom učestvovao u izradi emisija o mentalnom zdravlju. Radijske emisije su emitovane jednom nedeljno, svakog četvrtka u 22.40 od 22. decembra 2011. do 26. januara 2012. na Prvom programu pokrajinskog javnog servisa (87,7 MHz- a).

Teme o kojima se razgovaralo su mentalno zdravlje, prevencija suicida, psihoterapija, depresija, stres i anksioznost i optimizam i pesimizam u službi mentalnog zdravlja. U stvaranju emisija učestvovali su volonteri Centra koji su diplomirani novinari. Njihovi sagovnornici su bili psiholozi, terapeuti, doktori medicine, sociolozi, novinari i druge stručne osobe iz oblasti mentalnog zdravlja.

Cilj emisija jeste informisanje mladih o različitim aspektima mentalnom zdravlju, kao i načinima zaštite. Očuvanje mentalnog zdravlja jedan je od prioriteta savremenog društva. Među mladim osobama u Novom Sadu postoji zid neznanja koji je pogodno tlo za razvoj predrasuda. One onemogućavaju blagovremeno i odgovarajuće reagovanje prilikom ugrožavanja mentalnog zdravlja.

Emisije se realizuju u okviru Lokalnog akcionog plana politike za mlade Grada Novog Sada. Trenutno su dostupne na facebook strani Centra SRCE.

U okviru Lokalnog akcionog plana za mlade Grada Novog Sada volonteri Centar „Srce“ su realizovali projekat „Radionice o prevenciji suicida“. Radionice su bile namenjene srednjoškolcima i odvijale se krajem prvog polugodišta i početkom drgog školske 2011/2012 godine. Projektom je obuhvaćen veći broj škola u Novom Sadu, ukupno 500 učenika.

Radionice u trajanju od dva školska časa su držali obučeni volonteri Centra, mahom studenti psihologije. One su bile prilagođene uzrastu i interesovanjima srednjoškolaca. Interaktivno organizovane radionice su đacima pružale mogućnost da neformalnim putem saznaju više o ovoj oseljivoj temi.

Radionice su imale za cilj informisanje mladih o veličini problema, razbijanju predrasuda i tabua koje kruže oko suicida. Takođe, učesnici radionica su bili upoznati sa načinima na koji mogu pomoći sebi i bliskim osobama oko sebe, kao i tehnikom aktivnog slušanja. Nakon radionica učesnici su dobijali brošure sa tekstom koji je pratio radionicu. Kao, i mogućnost da evaluriaju rad predavača i samu radionicu.

Centar Srce je 05-tog decembra donatorskim koktelom obeležilo 20 godina postojanja. Bio je to događaj od velikog značaja za promociju Centra, ukazivanje na njegov značaj i rad. Uz ljude koji nas podržavaju podsetili smo se osnivanja, duge istorije, bitnih trenutaka u razvoju, koji su, uprkos vremenskoj distanci, i dalje nabijeni snažnim emocijama. Dobili smo još jednu potvrdu koliko je nas rad, često izgubljen u svakodnevnim aktivnostima, nemerljiv, nenadoknadiv, nazamenjiv. Osetili smo se još ponosnijim na ono što radimo i "dobili vetar u ledja" da u tome istrajemo.

Ovom prilikom smo uspeli da sakupimo određena sredstva kojim će se pokrenuti i omogućiti ostvarivanje dugo planiranih ciljeva. Početni koraci ka osposobljavanju Centra za rad "licem u lice" sa osobama kojima je potrebna pomoć i dostupnost tokom 24 sata, 7 dana u nedelji.

Ništa od ovoga ne bi bilo moguće da nije bilo velikodušnog doprinosa pojedinaca i organizacija. Ovom prilikom bismo želeli da im se zahvalimo što su nam izašli u susret i bili spremni na saradnju. Zahvaljujemo se Kulturnom centru Novog Sada koji nam je ustupio prostor. Komapnijama Minaqua, DTD Ribarstvo i Vinoteci Sremski Karlovci jer su svojim proizvodima doprineli održavanju koktela. Cvećara Studio Cerera je omogućila da se organizacija celog koktela uzdigne na viši nivo. Veliki doprinos ovom svečanom dogadjaju dali su studenti Prirodno-matematičkog fakulteta, departmana za geografiju, turizam i ugostiteljsvo. Posebnu zahvalnost dugujemo medijskom sponzoru, televiziji Panonija, koja je propratila celokupnu pripremu i održavanje događaja i time nas približila javnosti.

Formalni deo koktela su svečanim učinili mnogi pojedinci. Studenti Dramskog departmana Akademije umetnosti su re režirali reklamni film, koji je premijerno prikazan ovom prilikom. Zahvaljujemo se Sonji Petrović, Nikoli Marinkovu, Darku Subotinu, Dejanu Karlečiku, Aleksandri Belošević, Milošu Rančiću, Nenadu Kuzmanoviću, Luki Đorđeviću što su na autentičan način uspeli da ekranizuju aktivnosti volontera Centra Srce. Kamerni sastav „New Dimension“ koji čine studenti prve godine Muzičke akademije u klasi profesorke Timee Kalmar su ulepšali koktel svojim izvođenjem klasičnog dela „Siluete“. Zahvaljujemo se Snežani Aćimović, Norbetu Kukrunciu i Rastku Buljančeviću. Goran Knežević i Eva Tot ispred plesnog kluba Fiesta izveli ples koji je zatvorio svečanost te im se ovim putem zahvaljujemo na lepoti koju su izneli u svom plesu. Posebnu zahvalnost dugujemo Dušanu Zoriću koji je na klaviru "ispratio" neformalni deo večeri i doprineo stvaranju prijatne atmosfere medju posetiocima.

Centar Srce se ovom prilikom zahvaljuje svim donatorima koji su ove i prethodnih godina prepoznali značaj naše misije i podržali naš rad. I na kraju, zahvaljujemo se svim volonterima koji su tokom prethodne dve decenije svojim nesebičnim trudom, zalaganjem i požrtvovanošću pomogli mnogima zbog kojih Srce i postoji.

Centar Srce  za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva ove godine proslavlja jubilarni 20-ti rođendan. Proslava u vidu donatorskog koktela održaće se  u ponedeljak, 05.12.2011 u 19h  u prostorijama  sale Tribine mladih (na spratu) Kulturnog centra Novog Sada u Katoličkoj  porti br 5.

Centar je neprofitna, volonterska organizacija, koja opstaje zahvaljujući pre svega entuzijazmu volontera i njihovom angažovanju i jedina je organizacija u Srbiji koja se problemom samoubistva bavi već dve decenije. Sa prosečno dva samoubistva dnevno u Vojvodini, odnosno 1400 samoubistava godišnje, Srbija, nažalost, spada u zemlje Evrope sa najvećom stopom samoubistava.

Cilj je da se ovaj jubilej obeleži proširivanjem rada Centra, odnosno produžetkom radnog vremena, obukom i prijemom novih volontera u većem broju. Za te aktivnosti su neophodna sredstva, pre svega da bi se obezbedio funkcionalan prostor u kome će Centar da radi i koji će, uz dosadašnju podršku putem telefona i e-maila, omogućiti lični kontakt i podršku putem face-to-face razgovora.

Sredstva koja sakupimo planirana su da se iskoriste za zakup prostora, usavršavanje i obuku sadašnjih volontera Srca, kao i za pripremu obuke za prijem novih volontera. Tekući račun centra Srce je: 355 -1020146-40, Vojvođanska banka.

U prvom delu programa donatorskog koktela, direktor centra Srce će prezentovati istorijat i rad našeg Centra, kao i projekte koje bismo voleli da ostvarimo. Biće premijerno prikazan reklamni film koji su za nas napravili studenti Dramskih umetnosti, a u toku programa predstaviće se kamerni sastav Muzičke akademije, kao i profesionalni plesači. Drugi deo programa namenjen je druženju uz prijatnu muziku i razgovor.

Institut za javno zdravlje Vojovdine je, u saradnji sa Klinikom za psihijatriju, Domom zdravlja Novi Sad, Zavodom za zdravstvenu zaštitu studenata i Centrom Srce pokrenuo projekat „Zajedno protiv depresije”

Realizaciju projekta je pdržala Gradska urava za zdravstvo, a njegovi ciljevi su:

• smanjenje stigmatizacije obolelih od depresije
• podizanje svesti o mogućnosti oboljevanja i lečenja
• rušenje predrasuda o delovanju antidepresiva
• ohrabrivanje gradjanstva da se javi lekarski ili drugim službama ukoliko imaju psihičke probleme
• edukacija gradjanstva o načinu lečenja depresivnog poremećaja i raspoloživim vrstama pomoći
• povećanje znanja zdravstvenih radnika o prepoznavanju, dijagnostici i tretmanu depresivnih poremećaja
• povećanje znanja volontera o načinu zbrinjavanja obolelih od depresije

Tokom trajanja projekta će se održavati predavanja o depresiji po mesnim zajednicama u Novom Sadu tokom kojih će volonteri Srca predstaviti uobičajene predrasude i motove koji su vezani za fenomen samoubistva.

Takodje će biti održan i seminar za zdravstvene radnike u okviru kog će predstavnicima Službe opšte medicine, Službe medicine rada Službe za zdravstvenu zaštitu dece, atronažne službe, Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata i drugim službama biti prezentovana uloga volontera u pružanju emotivne podrške osobama sa znacima deprasivnih poremećaja i prevenciji suicida.

Nakon tragičnog dogadjaja 07.06.2011. u Dečijem Selu u kom je ubijena jedna od zaposlenih, volonteri Srca su već sledeći dan, u dugovoru sa upravom sela i Pokrajinskim sekretarijatom za socijalnu zaštitu, započeli redovne posete ovoj ustanovi.

Namera velontera je da štićenicima sela, zaposlenima i članovima uprave ponude emotivnu podršku i pomoć u prevazilaženju teške sutuacije u kojoj su se našli.

Kroz razgovore o emocijama u vezi sa ovim dogadjajem, ali i drugim dogadjajima u njihovim životima, volonteri žele da doprinesu svaladjivanju krize i što uspešnijem vraćanju normalnom životu.

Prvih dana nakon tragedije volonteri su bili prisutni u selu svakodnevno, i u prepodnevnim i u popodnevnim satima. Obavljali su i pojedinačne i grupne razgovore sa decom i  zaposlenima i pomagali im da izraze svoja osećanja i da čuju osećanja drugih.

Kako su deca  pozitivno reagovala na volontere i kako je bilo dosta onih koji su izrazili želju da razgovaraju sa njima, posete su se nastavile i u narednim danima. Iz tog razloga su  se volonteri Srca dogovorili sa upravom  da se saradnja sa Dečijim selom i dalje nastavi i da volonteri, u skladu sa potrebama i raspoloživim mogućnostima i dalje razgovaraju sa decom i zaposlenima. Imajući u vidu traumatična životna iskustva kroz koja su mnogi prošli i težinu koju sa sobom nosi ova vrsta pomagačke profesije, smatramo da ova vrsta pomoći i ubuduće može biti korisna i štićenicima i zaposlenima u Dečijem selu.

Tokom februara 2011. volonteri Centra Srce su održali tribine u Zrenjaninu u klubu Klupče i u Novom Sadu u klubu Crna Kuća 13. Tema je bila ISTINE I ZABLUDE O SAMOUBISTVU

Obzirom da Vojvodina spada u regione s najvišom stopom suicida u Evropi, namera Srca je da kroz ovakve prezentacije približi istine o ovom problemu mladim osobama.

Među  mladima uzrasta od 15 do 24  godine samoubistvo jedan od osnovnih uzroka smrti i to ih svrstava u tzv. rizičnu grupu.

Najveće prepreke u kreiranju adekvatnih preventivnih programa su svakako vezane za posledice neznanja pa zato ovakve tribine imaju za cilj umanjenje predrasuda, te povećanje nivoa svesti o problemu samoubistva.

Pozivamo Vas da zajedno proslavimo 19. rodjendan Centra „Srce“, centra za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva. Ovim povodom biće organizovana  ZELENA ŽURKA  u boji našeg centra, na kojoj će se okupiti naši sadašnji i bivši volonteri te predstavnici medija i organizacija sa kojima „Srce“ saradjuje.

Žurka će se održati u nedelju 26.12.2010. sa početkom u 20h u Art Fusion (ul. Laze Telečkog 7). Ulaznica je zelena boja u odevnoj kombinaciji i dobro raspoloženje.

Ovom prilikom biće deljen promo materijal Centra „Srce“. Prisutni će moći da se prisete početaka rada Centra i da se upoznaju sa postignutim rezultatima.

Jedan od najznačajnih mentalno - zdravstvenih problema savremenog društva je velika rasprostranjenost samoubistva na globalnom planu. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da se godišnje u svetu desi oko milion samoubistava. To znači da se svakih 40 sekundi u svetu ubije po jedna osoba. Trend povećanja broja samoubistava se povećava iz godine u godinu. Naročito zabrinjava činjenica da značajno raste stopa samoubistva među mladima. Obzirom da skoro četvrtinu samoubistava čine tinejdžeri i mladi ispod 25 godina (250.000 samoubistava godišnje), samoubistva predstavljaju vodeći uzrok prerane smrti, čineći više od 20 miliona izgubljenih zdravih godina života. U velikom broju zemalja to je drugi ili treći uzrok smrti među mladima uzrasta od 15 do 24 godine.

SAOPŠTENJE ZA MEDIJE POVODOM OBELEŽAVANJA 10. SEPTEMBRA SVETSKOG DANA PREVENCIJE SAMOUBISTVA

Jedan od najznačajnijih mentalno-zdravstvenih problema savremenog društva je velika rasprostranjenost samoubistva na globalnom planu. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da se godišnje u svetu desi oko milion samoubistava. To znači da se svakih 40 sekundi u svetu ubije po jedna osoba. Trend povećanja broja samoubistava se povećava iz godine u godinu. Naročito zabrinjava činjenica da značajno raste stopa samoubistva među mladima. Obzirom da skoro četvrtinu samoubistava čine tinejdžeri i mladi ispod 25 godina (250.000 samoubistava godišnje), samoubistva predstavljaju vodeći uzrok prerane smrti, čineći više od 20 miliona izgubljenih zdravih godina života. U velikom broju zemalja to je drugi ili treći uzrok smrti među mladima uzrasta od 15 do 24 godine.

Ozbiljnost ovog problema uočila je i Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistava (IASP), pa je u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (WHO), proglasila 10. septembar za Svetski dan prevencije samoubistava kako bi na taj način skrenula pažnju na suicid kao vodeći uzrok prerane smrti koji je moguće sprečiti. Pri tom ni jedna od ove dve organizacije ne tvrdi da je svako samoubistvo moguće sprečiti. Smatraju da bolje povezivanje na lokalnom i globalnom planu, efikasnija razmena informacija i modela dobre preakse, znatno mogu da pomognu osobama koje su u krizi, prolaze kroz težak period ili pripadaju nekoj od grupa pod rizikom za izvršenje samoubistva.

Institut za javno zdravlje Vojvodine tradicionalno u saradnji sa Centrom “Srce“ iz Novog Sada učestvuje u obeležavanju i organizaciji Svetskog dana prevencije samoubistva. Ovaj oblik partnerstva ima za cilj unapređenje znanja o samoubistvu, širenja informacija, smanjenja stigmatizacije i kao najvažnije, podizanje nivoa svesti građanki i građana, da je samoubistva moguće sprečiti.

„Srce“ - centar za emotivnu podršku i prevenciju samoubistava iz Novog Sada je volonterska, neprofitna organizacija koja postoji već 19 godina i koja problemu samoubistva posvećuje veliku pažnju. Volonterke i volonteri Centra, svakog dana, uključujući i dane vikenda i praznike, pružaju putem telefona ili e-pošte pomoć svima kojima je emotivna podrška potrebna, te sprovodi akcije koje imaju za cilj da pomognu ljudima koji se nalaze u krizi i onima koji razmišljaju o samoubistvu. Broj ovih razgovora raste svake godine, tako da je prvih osam meseci 2010. godine registrovano oko 2000 poziva, odnosno e-pisama. Od 2003. godine kada je ustanovljen Svetski dan za prevenciju samoubistva, Centar „Srce“ se svake godine priključuje međunarodnoj akciji za skretanje pažnje javnosti na ovaj problem.

Indikator rasprostranjenosti samoubistva na određenoj teritoriji naziva se stopa samoubistva i predstavlja broj izvršenih samoubistava na 100.000 stanovnika. U našoj zemlji ta stopa je izuzetno visoka (19,5) i svrstava nas na 13. mesto u svetu. Naročito je zabrinjavajuće stanje u Vojvodini, u kojoj je stopa samoubistava u 2008. godini bila 23, ali se zapaža trend pada stope u poslednjih 10 godina (sa 29,6 - 2000. godine na 23,4 na 100.000 stanovnika). Ipak, to znači da svakih 19 sati jedna osoba izvrši samoubistvo, što Vojvodinu i dalje svrstava među najkritičnije regije u svetu po pitanju samoubistva.

Tabela 1: Stopa samoubistva u Vojvodini, 2000 – 2008. godina ( / 100.000 stanovnika)

Izvor podataka: Centar za biostatistiku i infortmatiku u zdravstvu, Institut za javno zdravlje Vojvodine

Ovogodišnji slogan akcije, "MNOGA LICA, MNOGA MESTA: PREVENCIJA SAMOUBISTVA ŠIROM SVETA", upućuje da perspektiva iz koje se problem posmatra mora biti mnogo šira. Sigurno je da postoje velike razlike u profilima, okolnostima i kulturama u koima osobe u različitim krajevima sveta razmišljaju da okončaju svoj život. Ipak, sigurno je da je povezanost važan faktor u zaštiti mentalnog zdravlja i da je veća angažovanost, profesionalaca, volontera i neposrednog okruženja, neophodna u naporima za umanjenje broja samoubistava i posledica koje svaki gubitak ljudskog života ostavlja.

Sprečavanje samoubistva i umanjenje posledica koje ono ostavlja na okolinu je posao svih nas i zato vas pozivamo da nam se priduružite 10. septembra 2010. godine na Trgu Slobode u Novom Sadu u periodu od 16 do 22h i pomognete da se problem samoubistva stavi u fokus pažnje javnosti. Biće to prilika da razmenom mišljenja i iskustava pokušamo da bolje shvatimo osobe koje razmišljaju o samoubistvu i da tako dodjemo do efektivnijih preventivnih strategija. Vizija Centra „Srce“ je društvo u kom manje ljudi oduzima život, društvo u kom lakše izražavamo sopstvena osećanja i razumemo osećanja drugih. 10. septembar je naš zajednički korak prema takvom društvu. Obeležavanje 10. septembra – Svetskog dana prevencije samoubistava podržala je Gradska uprava za zdravstvo, preduzeće „Lineart“ DOO iz Novog Sada, te građani svojim donacijama.

U okviru projekta RAZVOJ VOLONTERSKOG RADA KOD DECE I OMLADINE NA TERITORIJI ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA KAO SREDSTVO PRIPREME ZA DELOVANJE U DEMOKRATSKOM DRUSTVU koji Centar Srce sprovodi u 10 vojvodjanskih škola u saradnji sa Ambasadom Sjedinjenih Američkih Država, 23-25. aprila 2010. godine održan je regionalni seminar za volontere i mentore koji učestvuju u realizaciji projekta.

Tokom ovog seminara mladi volonteri iz Srbije su bili u prilici da se kroz druženje i zajednički rad bolje medjusobno upoznaju, ali i da razmene svoja iskustva sa kolegama iz Makedonije i Slovenije.

U delu seminara koji je bio posvećen menotrima definisane su smernice za nastavak projekta u narednoj školskoj godini i za intenzivnije povezivanje škola koje se u regionu bave organizovanim volonterskim radom.

Učesnicima seminara su se obratile i autorka projekta, Anica Mikuš-Kos iz Ljubljane i Marija Bjelopetrović iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu.

Završne aktivnosti u okviru realizacije projekta u školskoj 2009/10 godini se sprovode tokom meseca avgusta u mestu Velika Loka u Ljubljani gde su volonteri iz svih zemalja u regiji učesnici letnjeg volonterskog kampa.

FESTIVAL EXIT 08-11.07.2010. GODINE

U okviru Welfare prostora, Centar Srce je tokom Exit festivala 2010 sprovodio veći broj aktivnosti usmerenih na dobrobit posetilaca. Rad je bio lociran na tri welfare punkta: WELFARE AREA, KAMP i BOLNICA, kao i na jednom štandu NGO prostora.

Rukovodeći se iskustvima organizacija koje slične aktivnosti sprovode duži niz godina na najistaknutijim evropskim festivalima i koristeći sopstvena pozitivna iskustva sa prethodinih Exit festivala, Centar Srce je pokusao da doprinese da se posetioci tokom festivala osećaju sigurnije, prijatnije i bolje.

Najsveobuhvatniji rad se odvijao na glavnom Welfare prostoru gde su se nudile je sledeće usluge:

• razgovor sa osobama u krizi i pružanje emotivne podrške
• edukacija iz oblasti zaštite i unapredjenja mentalnog zdravlja
• kutak za kreativno izražavanje
• pomoć u snalaženju/kretanju u festivalskom prostoru
• sprovodjenje anketa i upitnika vezanih za mentalno zdravlje
• oglasne table
• pružanje raznih servisnih informacija
• služba izgubljeno-nadjeno
• promovisanje volonterskog rada i regrutacija novih volontera
• mesto za odmor i relaksaciju

Slične aktivnosti, ali u znatno manjem obimu su se obavljale i u kampu (Exit village). Volonteri su bili na raspolaganju posetiocima kampa za sledeće aktivnosti:

• razgovor sa osobama u krizi i pružanje emotivne podrške
• edukacija iz oblasti zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja
• oglasne table
• kutak za kreativno izražavanje
• pružanje raznih servisnih informacija

Za posetioce čije je fizičko zdravlje bilo ugroženo ili narušeno pomoć je organizvona u okvitu Exit bolnice. Na tom punktu su se svakodnevno nalazili volonteri Srca koi su nudili:

• razgovor sa osobama i pružanje emotivne podrške nakon medicinske intervencije
• razgovor i pružanje emotivne podrške  pratiocima koji dovode povredjene
• pomoć u snalaženju/kretanju u festivalskom prostoru

Na NGO prostoru  sprovedene su slece aktivnosti:

• promovisanje volonterskog rada i regrutacija novih volontera
• promocija i informisanje o Centru Srce
• razgovor sa osobama u krizi i pružanje emotivne podrške
• distribucija materijala iz oblasti zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja
• sprovođenje anketa i upitnika vezanih za mentalno zdravlje

Najznačajnija delatnost Centra Srce  na festivalu je i ove godine bila pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevencija samoubistva. Kao i prethodnih godina, ovaj zadatak je  sproveden u sradnji sa organizacijom Samaritans iz Velike Britanije, ogranak Winchester, tako da su volotneri pruzali svoje usluge na srpskom, engleskom, francuskom, italijanskom, madjarskom i nemačkom jeziku. Od vrsta problema koje su posetioci pominjali, najdominantniji su bili gubitak  (17%), zabrinutost za blisku osobu (15%), egzistencijalni problemi (10%), bolesti zavisnosti (7%), usamljenost (7%), porodični problemi (6%) itd. 19 osoba (21%) je izjavilo da razmišlja o samoubistvu. Rizik da je osoba u neposrednoj opasnosti da sebi oduzme život nije registrovan ni kod jednog posetioca.

Od ostalih aktivnosti, posetioci su najviše bili zainteresovni za kreativni kutak gde su mogli da naprave čestitke, priveske, ukrase ili nakit za sebe, drage osobe ili druge posetioce festivala. Takodje su imali priliku da se oprobaju u body artu i pisanju-iscrtavanju grafita.

Prostor je u svom sastavu imao i službu izgubljeno-nadjeno koja je funkcionisala u saradnju sa policijom, konzulatom Velike Britanije i upravom kampa.

Welfare je takodje bio mesto na koje su posetioci dolazili radi raznih servisnih informacija, informacija vezanih za mentalno zdravlje ili neku sličnu vrstu pomoći.

Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistava - „Srce“ je zahvaljujući podršci preduzeća „Telekom Srbija“ a.d., uveo novi telefonski broj 0800-300-303, koji će omogućiti da osobe u krizi, koje kontaktiraju Centar „Srce“, u potpunosti dobiju besplatnu pomoć.

Ovim društveno odgovornim potezom preduzeća „Telekom Srbija“, omogućeno je da pomoć u vidu emotivne, odnosno psihološke podrške osobama u krizi bude dostupnija, kao i da se Centar za emotivnu podršku i prevenciju samoubistava, po kvalitetu pomoći koju pruža, približi razvijenim centrima svetske volonterske mreže „Befrienders Worldwide“, kojoj pripada.

Misija Centra sastoji se u emotivnoj podršci osobama u krizi i prevenciji samoubistva putem telefona i elektronske pošte, a želja volontera je da produže radno vreme sa sadašnjih devet, na 24 sata dnevno, kao i da se steknu uslovi za pružanje podrške „licem u lice“, kako bi pomoć osobama u krizi bila još dostupnija.

Uvođenje „besplatnog broja“ u toliko je značajnije, što Centar „Srce“ poslednjih godina beleži rast broja poziva, koji su prošle godine dostigli rekord od skoro 1.500 registrovanih. To je za petinu više u odnosu na broj poziva registrovanih 2008. i 2007. godine, a za čak polovinu, u odnosu na 2006. godinu.

Publikacija : “ANTISTIGMA-mediji, mentalne bolesti i samoubistvo”

Publikacija koja se nalazi pred Vama rezultat je projekta pod nazivom “ANTISTIGMA-mediji, mentalne bolesti i samoubistvo” koji je realizovan u periodu od 15. februara do 15. avgusta 2009. godine uz pomoć Fonda za otvoreno društvo.

Zadaci projekta su bili da prikupi novinske članke koji se bave ili spominju mentalne bolesti, mentalno obolele osobe i samoubistvo, održi seminare za novinare i NGO sektor, te da analizira dobijene podatke i publikuje ih.

Publikacija obrađuje medijski prostor u Srbiji na bazi tromesečnog presklipinga na temu mentalnih bolesti i samoubistva, daje smernice novinarima o načinu na koji je prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji potrebno izveštavati o samoubistvima, razmatra temu filma i mentalnih bolesti, govori o samoubistvu, o različitim aspektima stigme i vrednosti ulaganja u mentalno zdravlje.

Publikacija je prevashodno koncipirana kao priručnik za novinare, ali isto tako može pružiti niz korisnih informacija i podrške stručnim licima, kao i svim građanima i građankama. Priručnik je slobodan za download i za dalju distribuciju u elektronskoj formi pod uslovom da se sadržaj ne menja i da je bez bilo kakve materijalne naknade.

Publikaciju možete preuzeti u odeljku "Publikacije".

WELFARE AREA NA EXIT-U 09 U ORGANIZACIJI CENTRA “SRCE”

Welfare Area na EXIT festivalu postoji od 2006. godine. Za osmišljavanje i realizaciju aktivnosti na ovom prostoru zaduženi su volonteri Centra “Srce” (www.centarsrce.org) iz Novog Sada i “Samaritans” iz Velike Britanije (www.samaritans.org).

Njihov cilj je da posetiocima festivala pruže mesto za odmor, pomoć u rešavanju eventualnih problema, poverljiv razgovor, informacije i priliku da na kreativan način izraze svoje misli i osećanja. Kao nestranačke, neprofitne i humanitarne organizacije, “Srce” i “Samaritans” u fokus svog rada stavljaju razgovor sa osobama koje se nalaze u bilo kakvoj vrsti psihičke krize. Te razgovore karakteriše poverljivist, odsustvo predrasuda, poštovanje, razumevanje i prihvatanje.

Tokom festivala Exit 09 Welfere organizacije Srce i Samaritans su pružale usluge na 4 punkta:

• Exit kamp – sa radnim vremenom od 10-16h
• NGO stage – sa radnim vremenom 18-23h
• Welfare Area – sa radnim vremenom 18-03h
• Bolnica – sa radnim vremenom 22-02h

Za četiri festivalska dana Welfare je posetilo više stotina osoba iz oko 20 zemalja. Neki od posetilaca su se tokom samog festivala nalazili u nekoj vrsti duševne krize, neki su svoja ranija iskustva želeli da podele sa drugima, dok su neki želeli da zatraže pomoć za svoje prijatelje, rodjake ili partnere. Veliki broj posetilaca je došao na Welfare zbog mougćnosti da se tu kreativno izrazi, ostavi neku poruku, crtež ili stih, a veliku pažnju je privukao i body art. Pored toga, volonteri su bili posetiocima na raspolaganju za razne servisne informacije i u slučaju da nesto izgube ili pronadju. Welfare area je bio i prostor pogodan za odmor, predah, nalaženje sa prijateljima i druženje sa volonterima.

Povodom učestalih medijskih izveštaja o samoubistvima,  odnosno  pokušajima suicida,  Centar “Srce” poziva nadležne državne organe, a posebno predstavnike gradskih i opštinskih vlasti u Srbiji, da na mostove koji se mogu označiti kao kritična mesta kada su samoubistva u pitanju, što pre postave zaštitne mreže, odnosno da uvedu ili pojačaju rečne patrole policije. Iako je u borbi protiv suicida, prevencija od presudnog značaja, smatramo da bi se navedenim merama donekle ublažilo krajnje zabrinjavajuće stanje.

Treba podsetiti da je na nivou naše zemlje stopa samoubistava 18, što znači da se na 100.000 stanovnika godišnje registruje 18 samoubistava, a što je iznad evropskog (13) i svetskog (16) proseka. Posebno zabrinjavajuće stanje je u Vojvodini, gde stopa iznosi 29 i gde se statistički gledano, na svakih 17 sati dogodi po jedno samoubistvo.

Centar “Srce” apeluje na medije da se suzdrže od senzacionalističkog izveštavanja kada su samoubistva u pitanju, kao i da snimcima ili fotografijama potencijalnih samoubica, mostova i zgrada, ne utiču na usvajanje modela koji bi osobe u krizi mogle preuzeti prilikom osmišljavanja plana samoubistva, te da preuzmu aktivniju ulogu kada je u pitanju prevencija suicida i zaštita dostojanstva potencijalnih žrtava.

Volonterke i volonteri Centra apeluju i na građanke i građane Srbije, da pokažu više razumevanja prema osobama u krizi, odnosno prema ljudima koji se iz različitih razloga nalaze u stanju u kojem samoubistvo trenutno vide kao rešenje problema u kojem se nalaze. Svaki pokušaj samoubistva, čak i kada nam se čini da je bezazlen, treba shvatiti ozbiljno, a osobe u krizi treba ohrabriti da pomoć potraže u zdravstvenim ustanovama, odnosno kod školskog psihologa, ukoliko se radi o mlađim osobama, organizacijama koje nude pravnu, materijalnu ili psihološku pomoć i podršku.

Novosadski humanitarni centar (NSHC) u partnerskoj saradnji sa Centrom "Srce" od septembra 2008. godine realizuje sedmomesečni projekat „PREVENCIJA BOLESTI ZAVISNOSTI I AUTODESTRUKTIVNOG PONAŠANJA KOD MLADIH“. Projekat finansira Ministarstvo omladine i sporta Vlade Republike Srbije. Cilj projekta je da doprinese smanjenju rizika od bolesti zavisnosti i autodestruktivnog ponašanja kod mladih.

Rezultati najnovijih istraživanja u Srbiji (UNICEF, Svetska zdravstvena organizacija) ukazuju na to da zdravstveno stanje mladih karakteriše loše mentalno zdravlje sa sve višom stopom poremećaja ponašanja, bolesti zavisnosti, depresije i samoubistava, kao i niska stopa kontraceptivne zaštite sa sve većim porastom seksualno prenosivih infekcija.

Kliničko iskustvo i rezultati istraživanja u Srbiji takođe ukazuju na značajno psihološko trpljenje populacije mladih, koje se često vezuje sa periodom adolescencije. Mladi manifestuju određenu, za ovaj uzrast specifičnu psihopatologiju: različite teškoće adolescentnog procesa skoncentrisane oko formiranja stabilnog i definitivnog identiteta, depresivna stanja (uključujući samoubilaštvo) i poremećaje ponašanja (uključujući zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, nasilno i delinkventno ponašanje i poremećaje ishrane). Trećina srednjoškolske populacije pokazuje znake psihološkog trpljenja i mentalnih problema. Slični podaci dobijeni su i u istraživanjima studentske populacije.

Ovim projektom NSHC će direktno podržati 226 mladih iz marginalizovanih grupa. Njima će biti pruženi psihološki treninzi (asertivni, autogeni i trening upravljanja vlastitim resursima) kao i individualno psihološko savetovanja u okviru Psihološkog savetovališta za mlade u cilju unapređenja njihovog mentalnog zdravlja. Takođe, 180 vršnjačkih edukatora, studenata i učenika završnih razreda srednjih škola, biće edukovano na temu prevencije bolesti zavisnosti i autodestruktivnog ponašanja kod mladih. NSHC će organizovati i promotivne aktivnosti i informisanje o značaju unapređenja i očuvanja mentalnog zdravlja i posledicama do koji može doći ako se mentalno zdravlje zanemari.

U okviru projekta otvoreno je besplatno psihološko savetovalište za mlade (do 30 godina). Termini u savetovalištu zakazuju se putem telefona 021/ 524-184 i 524-134. Za mlade koji žive izvan Novog Sada otvoreno je i on-line psihološko savetovalište na sajtu www.savetovaliste.nshc.org.rs.

Novosadski humanitarni centar je neprofitna, nevladina organizacija koja doprinosi stvaranju humanog društva kroz pružanje podrške ugroženim i marginalizovanim grupama, podsticanje aktivizma građana, istraživački rad i obrazovanje. U saradnji sa vladinim i nevladinim sektorom NSHC doprinosi razvoju neformalnog obrazovanja, unapređenju socijalne politike i politike zapošljavanja u Srbiji.

10. septembar – međunarodni dan prevencije samoubistva

Međunarodna Asocijacija za prevenciju samoubistva (IASP), u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (WHO), proglasila je 10. septembar međunarodnim danom za prevenciju samoubistva sa ciljem da na taj način skrene pažnju na suicid kao vodeći uzrok prerane smrti koji je moguće sprečiti.

Od ustanovljavanja Svetskog dana za borbu protiv samoubistva, Centar „Srce“ se svake godine priključuje međunarodnoj akciji za skretanje pažnje javnosti na problem samoubistva. Ove godine akcija  ima za cilj da pokaže da problem samoubistva pogadja sve uzrasne grupe kao i da strategije za prevenciju moraju biti prilagodjene različitim životnim periodima.

Iako je samoubistvo problem koji veoma pogadja mlade, pogrešno je misljenje da ono znatno manje pogadja druge uzrasne kategorije. Rad sa mladima doveo je do mnogih korisnih istraživanja i razvoja adekvatnih strategija,  ali donekle je zanemarena činjenica da je problem samoubistva vezan za sva životna doba i u gotovo svim zemljama najveći broj samoubistava počine odrasle i stare osobe. O ovoj i mnogim drugim predrasudama veznanim za problem samoubistva se govorilo uz pomoć bilborda koji su bili postavljani u centru Novog Sada  u periodu od 07. do 14. septembra i ulične akcija koja je održana 10. septembra na Trgu Slobode i sportskom centru „Vojvodina“ u Novom Sadu.

Akciju je organizovao i izveo Centar „Srce“ u saradnji sa Institutom za zaštitu zdravlja. Tokom akcije volonteri Centra su razgovarali sa posetiocima o problemu samoubistva, delili edukativne i promotivne materijale o ovoj pojavi, davali osnovne informacije o radu Centra, nudili mogućnost razgovora sa osobama u krizi i regrutovali nove volontere.

Pored uličnih akcija, 10.septembra je na sredini Varadinskog mosta s desne strane prema Petrovaradinskoj tvrđavi postavljena tabla kojom se potencijalnim samoubicama sugeriše da pre nego što pređu ogradu pokušaju s nekim da porazgovaraju, uz brojeve telefona Centra "Srce".

Table su postavljene i na ulazu u Klinički centar, na šetalištu uz kej, u studentskom gradu kod Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata i u ulici Modene.

Postavljanju table, pored volontera tog centra, prisustvovao je direktor Zavoda za izgradnju grada Borislav Novaković, koji je tom prilikom izjavio da takva akcija ne iziskuje mnogo para, već pažnje, i da se može reći da je uspela ako bar nekog sugrađanima odvrati od namere da sebi oduzme život.

Novi Sad je prvi grad u Srbiji koji je dobio ovakve table, čije postavljanje je uobičajena praksa u evropskim i svetskim gradovima, na mestima koja su karakteristična po broju samoubistava, ili gde ima mnogo ljudi kojima bi pomoć mogla da bude potrebna.

Centar Srce u saradnji sa Društvom Učitelja Novog Sada sprovodi u školskoj 2008/09 projekat pod nazivom

Ideja projekta je da razvije organizovani volonterski rad dece u školi i društvu i da pruži praktične mogućnosti za socijalne aktivnosti u cilju pomaganja deci kojoj je ta pomoć potrebna. Rad se odvija pod supervizijom edukovanih, stručnih mentora koji su i profesionalno uključeni u realizaciju vaspitnih i obrazovnih zadataka u školi.

Projekat se izvodi istovremeno u zemljama bivše SFRJ i kroz ovu edukaciju mladi stvaraju socijalni kapital koji doprinosi stabilizaciji regiona. Sve organizacije koje su nosioci projekta dugi niz godina sarađuju sa Slovenačkom filantropijom i ”Slovenački model” volonterskog rada će u ovom projektu biti adaptiran za uslove u  navedenim zemljama i iskustvo iz Slovenije će biti veoma dragoceno u radu.

Cilj projekta je da stvori mogućnosti za socijalnu aktvaciju mladih i to je odličan način da se promoviše učešće mladih u razvoju društva. Na ovaj način se razvija i senzitivitet kod dece za socijalne probleme i za probleme osoba sa specijalnim potrebama.

Očekuje se da rezultati realizacije projekta utiču na sledeće grupe:

Uticaj na mlade volontere:

• Prevencija psihosocijalnih disfunkcija
• Prilika da decu da nešto daju, umesto da samo dobijaju
• Građansko vaspitanje
• Novo praktično znanje i veštine, na primer u komuniciranju, podršci, zastupanju i sl.
• Priznanje i cenjenje njihovog rada što razvija sampoštovanje i motiviše
• Razvoj prosocijalnih vrednosti (solidarnost, moralne obaveze i dr.)
• Kasnije opredeljivanje za volonterski rad i pomagačke profesije
• Korisno iskustvo za kasnije profesionalne i političke orjentacije
• Razvoj gradjanske odgovornosti i razvoj aktivne uloge u demokratskom društvu
• Obogaćivanje šivota, novi smisao, zadovoljstva i radosti

Uticaj na decu kojoj se pomaže:

• Poboljšanje psihosocijalnog kvaliteta zivota
• Poboljšanje socijalnih veština
• Poboljšanje školskog uspeha
• Razvoj interesa za razlličite aktivnosti
• Razvoj protektivnih faktora
• Prevencija i smanjenje rizika u psihosocijalnom razvoju
• Bolje suočavanje sa problemima
• Brži oporavak
• Zdrav razvoj
• Prevencija socijalne izolacije
• Smanjenje tuge i patnje
• Više sreće i radosti
• Bolja iskustva i slika humanijeg društva

Uticaj na škole:

• Prevencija psihosocijalnih problema
• Poboljšanje postignuća i ponašanja u školi
• Bolja atmosfera u školi
• Sredstva za etičko, socijalno i građansko vaspitanje dece
• Iznalaženje novih resursa u pomoći deci sa problemom
• Bolja reputacija škole
• Povezivanje skole sa zajednicom, mogućnost mobilizacije drugih resursa iz lokalne zajednice

Uticaj na zajednicu:

• Smanjenje tereta psihosocijalnih poremećaja u zajednici
• Širenje vrednosti solidarnosti i razvoj socijalnog kapitala
• Razvoj i širenje modela dobre prakse volonterskog rada
• Smanjenje nejednakosti
• Edukacija mladih za buduće uloge odgovornih građana
• Razvoj saznanja o životu u zajednici koja brine

Ideja je da ovaj program, nakon prvobitne integracije u školski sistem postane kontinuirana aktivnost. Korisnici na svim nivoima postaju svesni vrednosti ovog rada, a važan faktor održivosti je i formiranje međunarodne mreže jer dodatno motiviše i omogućava razmene ideja i modela dobre prakse.

Welfare Stage na EXIT festivalu postoji od 2006. godine. Za osmišljavanje i realizaciju aktivnosti na ovom stejdžu zaduženi su volonteri Centra “Srce” iz Novog Sada i “Samaritans” iz Velike Britanije (www.samaritans.org). Njihov cilj je da posetiocima festivala pruže mesto za odmor, pomoć u rešavanju eventualnih problema, poverljiv razgovor, informacije i priliku da na kreativan način izraze svoje misli i osećanja.

Glavni punkt (welfare area) se nalazi pre samog ulaska u predeo Main Stage-a, preko puta Food Land-a odnosno, pored glavnog punkta za prodaju tokena. Na ovom prostoru su volonteri organizacija “Srce” i “Samaritans” bili prisutni sva četiri festivalska dana od 18 do 03 h. Kao i prethodnih godina, posetioci su imali priliku da razgovaraju na engleskom, nemačkom, srpskom, italijanskom, madjarskom ili francuskom jeziku.

Šta su posetioci mogli da dobiju na Welfare Stage-u?

• razgovor
• emotivnu podršku ukoliko iz bilo kog razloga osetite potrebu za tim
• brigu nakon ukazane hitne pomoci
• servis izgubljeno-nađeno
• pomoć osobama sa invaliditetom u kretanju kroz festivalski prostor
• pomoć posetiocima sa drugih govornih područja u snalaženju
• servisne informacije
• ankete i upitnike
• informativni i edukativni materijal
• promociju uloge volontera u razvoju civilnog društva
• izražavanje emocija kroz reči i crteže
• kreativno izražavanje kroz pravljenje poklona za druge
• zbližavanje kroz učenje stranaca nekim rečima na srpskom jeziku (i obrnuto)
• mesto za odmor
• upoznavanje sa festivalskim prostorom i Novim Sadom...

Rad na ostalim lokacijama

Drugi welfare punkt se nalazio u Exit kampu i tamo su posetiocima volonteri stajali na raspolaganju 6 dana – 09-14.07. u vremenu od 06 do 15 časova. Osim razgovora informativnog karaktera (čime se organizacije Srce i Samaritans bave, gde se nalazimo u kampu, koje se aktvnosti odvijaju na welfare-u, na tvrdjavi, servisne informacije, informacije o Novom Sadu, pomoć kod prijavljivanja izgubljenih/nadjenih stvari i sl) i ovaj prostor je nudio mogućnost za pružanja emotivne podrške i intervencije u krizi.

Treća lokacija na kojoj su volonteri dežurali u vremenu od 18 do 24 h tokom četiri festivalska dana je NGO stage. Osnovne aktivnosti na tom prostoru su bile prvenstveno promocija Centra “Srce” i organizacije “Samaritans” i podela edukativnih materijala o zaštiti ui unapredjenju mentalnog zdravlja. Osim toga, volonteri su posetice upućivali na glavni welfare prostor ili im, po potrebi, pomagali na neki drugi način.